Zaljubljenost je jako lepa, samo što ima onih koji zapravo nisu zaljubljeni, već su opsednuti nekom osobom – i to osobom koja uopšte ne postoji. Žele da budu s tom osobom, ceo dan o tome sanjare, samo o tome pričaju.
U današnje vreme, ima onih koji sanjare o likovima iz serijala o dečaku čarobnjaku, Hariju Poteru – počeli su sa čitanjem tih knjiga još u mlađim razredima osnovne škole, rasli uz njih, sada su tinejdžeri, i maštaju o vezi sa nekim od likova iz knjige. Takođe, na taj način su popularni i likovi iz romana "Sumrak" Stefani Majer, kao i iz nastavaka tog romana – nije mali broj tinejdžerki koje su zaljubljene u vampira Edvarda, i sanjare o tome da budu s njim.
Da ne bude zabune, ovde ne govorimo samo o tome da vam se neke knjige izuzetno sviđaju, pa ih nekoliko puta pročitate, i uvek im se rado vraćate. U tome nema ničeg lošeg ni nezdravog. Ono što je nezdravo jeste poverovati da likovi iz tih knjiga zaista postoje, da vampir Edvard stvarno može da dođe po vas i da sa njim budete srećne zauvek, da vremenom i vi postanete besmrtni vampir. Podjednako je nezdravo i tugovati što ti likovi ne postoje, tugovati toliko da samo o tome razmišljate, i nesrećni ste zbog toga.
Šta da učine oni koji su opsednuti nepostojećim likovima? Bilo bi dobro da razmisle šta je to što ih zapravo privlači kod tih likova, a onda videti ko u vašoj okolini ima slične osobine (naravno, ne mislimo na letenje na metli ili zaustavljanje automobila u pokretu snagom svojih mišića – to može da bude zanimljiv prizor, ali nema smisla odbaciti nekoga jer ne leti na metli ili zato što nije besmrtni vampir). Podsetite sebe da likovi o kojima sanjarite ne postoje, pa prema tome ne mogu ni da vam pruže bilo šta, niti da vam uzvrate osećanja – i osećanja poklonite nekome živom, od krvi i mesa, ko će biti srećan zbog toga i ko će vam ih rado uzvratiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com