Promene škole nisu nikakva retkost – nekada samo promenite školu, nekada iz osnovne pređete u srednju, iz srednje na fakultet ili se zaposlite… Za vama ostanu stari prijatelji, a bar s nekima od njih verovatno biste voleli da ostanete u kontaktu. To se može pokazati dosta komplikovanim.
Održavanje kontakta s prijateljima s kojima idete u istu školu nije bio nikakav problem – čak i bez bilo čega drugog, svakog dana biste se videli u školi. Nakon što ste školu promenili, za kontakt su vam neophodni telefonski pozivi, SMS poruke, komunikacija putem Interneta, viđenja nisu automatska, u školi, već za njih morate odvojiti posebno vreme…
Neko bi mogao reći: „Dobro, ionako se stalno čujemo telefonom i razmenjujemo poruke, u čemu je stvar?“ U tome što ste sada u različitim sredinama, s različitim profesorima, različitim ljudima… Automatski imate manje zajedničkih tema. Naravno, tu je razmena novosti kojih je više nego ranije, baš zato što ste u različitim sredinama, ali se može desiti da u vašoj komunikaciji bude sve manje bliskosti, da sve više liči samo na razmenu novosti i da se tako s vremenom udaljite i emotivno, a ne samo fizički.
Ona prijateljstva koja su bila površna, bazirana najviše na tome što se ionako viđate svaki dan, teško da će preživeti ovakvo razdvajanje. A vi ćete u novoj sredini steći i nove prijatelje i moglo bi se desiti da nemate vremena i za sve te nove ljude i za one stare s kojima ste u kontaktu možda već samo iz navike, ne zato što su vam stvarno bitni.
Bez brige, svi kroz to prolaze. Ono čemu takva situacija vodi je pomalo nalik na raščišćavanje ormana, onda kada odbacujete stvari koje više ne koristite kako biste imali mesta za nove, koje su vam zaista potrebne. Ili, u određivanje prioriteta (s kime ćete nastaviti da kontaktirate, a s kime nećete) – proces koji nije uvek lak ni bezbolan, ali je neophodan kako biste „orman“, odnosno sopstveni život, mogli da sredite tako da u njemu ne vlada totalni haos.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com