Nekada se desi situacija koja ume da bude prilično neprijatna: neko vam poveri neku svoju tajnu, a onda deluje kao da od vas očekuje da i vi kažete nešto svoje intimno. Vama se to ne radi, a opet, niste sigurni da li je u redu da na poveravanje ne uzvratite poveravanjem.
U redu je. Niste dužni da ikome poveravate svoje tajne, bilo da ne želite da ih poverite toj osobi, ili ne želite da ih poverite tada, ili ne želite o tome da pričate uopšte. Imate puno pravo da svoju intimu zadržite za sebe, i ne činite ništa loše ako ćutite o onome o čemu vam se ćuti, a radi se o nečemu lično vašem.
Pored toga, postoje i oni koji uživaju u manipulisanju drugima, nekad iz loših namera, nekad samo iz radoznalosti. Kad vam neko poveri nešto intimno, normalno je osetiti poriv da i vi učinite to isto – a ima onih koji to koriste, kažu vam nešto što zvuči lično i intimno, ali o čemu im nimalo nije problem da pričaju, i onda strpljivo čekaju da i vi njima kažete nešto lično. Zašto to čine? Ima onih koji će posle da vaše tajne upotrebe za tračeve, a ima i onih koji će to što im kažete zadržati za sebe, manipulišu vama iz radoznalosti, žele više da saznaju o vama, ali to čuvaju za sebe, ne šire dalje.
Imate li vi uopšte neku obavezu kad vam se neko poveri? Svakako – da to što vam je povereno čuvate i ne širite dalje, izuzev ako vam ta osoba to dopusti, ili ako vam je poverila nešto drastično, tipa da neće ništa da jede mesec dana kako bi smršala, tada bi svakako trebalo obavestiti nekog starijeg ko će joj pomoći da se ne povredi.
Na poverenje se uzvraća time što ćete poštovati to poverenje i čuvati poverenu vam tajnu. Što se tiče toga da uzvratite time što ćete i vi poveriti nešto svoje, može, ali samo ako to zaista želite i ako se ne osećate prisiljeno da to uradite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com