Upoznate nekog dobrog dečka ili baš „kul“ devojku. Nebitno gde – na žurki, kod prijatelja, u kafiću, klubu, u školi, bilo gde. Počne razgovor. Zaključite da je ta osoba stvarno sasvim fina i počnete zajedno da izlazite, da tračarite, ocenjujete frajere ili ribe… Veoma prijatno poznanstvo, samo…
Nakon nekog vremena, shvatite da je to i dalje samo poznanstvo. Izlasci su u redu ne bunite se. Tračarenje (ako tračarite) je takođe u redu, kao i zajedničko zezanje i sve to. Samo, ništa se više od toga ne dešava. Nema nikakvog daljeg zbližavanja. Shvatate da ni nakon dužeg vremena ne možete da nazovete tu osobu prijateljem – među vama nema dovoljno bliskosti za tako nešto. Još uvek ste samo poznanici. Ovakva priča vam se nije desila jednom.
Šta sad? Šta učiniti? Ta osoba jeste sasvim u redu, ne svađate se, nema sukoba – samo, nema ni prijateljstva. Kako ubediti tu osobu da vam postane prijatelj ili prijateljica?
Odgovor na to pitanje je veoma jednostavan, mada je moguće da vam se neće dopasti: nikako. Ako nekog treba da molite da vam bude prijatelj, ništa od toga. Neće se desiti. Možete lepo odmah da odustanete i poštedite sebe gubljenja vremena i energije, kao i neprijatnih situacija. Da li to znači da treba da prekinete kontakt s tom osobom? Ne, nema razloga za to – i dalje imate prijatno poznanstvo.
S prijateljstvom je, na neki način, kao i s ljubavlju – desi se ili se ne desi. Baš kao što ne možete ništa ako neko nije zaljubljen u vas (ili kao što neko ne može ništa ako vi njega ne volite), tako ne možete da isforsirate ni prijateljstvo. Kad se desi i s kim se desi, desi se.
Najbolje što možete da učinite jeste da pustite da sve ide prirodnim tokom – baš kao i kod ljubavi. Često do prijateljstva neće doći, a kad dođe, cenite to. Potrudite se da potraje – kao što ste primetili, novi prijatelji se ne stiču svaki dan i vredi se potruditi da zadržite one koje ste stekli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com