Svakog nekad zaboli, fizički, emotivno, ili oboje. I, bez obzira na pol i godine, normalno je da plačete kad vas nešto boli. Međutim, ima onih koji sa plakanjem preteruju, prave "od komarca magarca", i time odbijaju ljude od sebe, čak i one kojima su inače dragi.
Na šta mislimo? Recimo, prvi put je bila u vezi s dečkom. Veza je trajala nedelju dana; pre te veze dečka nije ni znala, posle veze ga više nije videla. Mesecima kasnije, ona i dalje stalno plače zbog te veze, zbog toga što je ostavljena, i dalje analizira svaki detaljčić (postojeći, ili u međuvremenu izmaštan) te veze, i onda nastavlja sa plakanjem. Takvo ponašanje, pre ili kasnije, dojadi i najdobrodušnijim prijateljima.
Jeste, to joj je bila prva veza i povređena je. I, sasvim moguće, pita se hoće li ikada ponovo biti u stanju da voli, hoće li ikada biti u vezi s nekim drugim; takođe, moguće je da joj se čini da neće, da će ostatak života (sledećih, otprilike 50-70 godina) provesti tužna, ucveljena i sama. Zvuči preterano? I jeste, baš kao i konstantno plakanje.
Ne postoji neki konkretan rok koliko dugo je u redu zbog nečega plakati. Ipak, o čemu god da se radi, pa i kad su najteže tragedije u pitanju (što kraj veze koja je trajala nedelju dana svakako nije), život ide dalje, bol vremenom umine (neće uvek nestati, ali će postati podnošljiviji), i nađu se i neke nove radosti u životu.
O čemu se onda radi kod toliko plakanja? Nekad, o nespremnosti da se nastavi sa svojim životom. Nekad, o dobijanju pažnje – osoba je povređena, pa plače, pa je prijatelji maze i paze, pa se ona oseti bolje, nakon izvesnog vremena počne da joj nedostaje pažnja, plakanje je najlakši način da se do nje dođe, pa opet plače. Nekad tu postoje znatno dublji problemi, s kojima ta osoba ne ume da se suoči, pa naizgled plače zbog nečeg trivijalnog, dok se zapravo radi o nečemu mnogo ozbiljnijem.
Šta da radite kad neko vama drag ne prestaje da plače, i to traje i traje i traje? U početku je svakako dobro saslušati, zagrliti, biti rame za plakanje. Kasnije, to više nema efekta; zapravo, toj osobi čak i odmažete ako nastavljate da je slušate, jer joj time pružate izgovor da ne ide dalje sa svojim životom. Ne kažemo da tu osobu treba izbegavati, samo predlažite druge aktivnosti i ne puštajte je da se vrati na bolnu temu; ukoliko ona insistira na plakanju i bolnoj temi i odbija bilo šta drugo, tada bi moglo da pomogne da je neko vreme izbegavate, dok ne shvati da ne može tako.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com