Mobilni telefon spada u lične stvari, i tuđim mobilnim nikada se ne bi trebalo služiti bez dozvole, niti bi ga uopšte trebalo dirati bez dozvole. To bi trebalo da je opštepoznato, a opet, mnogi ne poštuju to pravilo, što ume da bude prilično iritirajuće.
Recimo, vaši prijatelji koji tek tako uzmu da razgledaju vaš mobilni (pa šta ako je nov, a oni radoznali, svejedno treba da pitaju za dozvolu), gledaju ko vas je zvao, čitaju poruke koje ste dobili, komentarišu, komentarišu slike i muziku koju imate, slušaju muziku, upišu vam neki broj ili vam nameste neku drugu melodiju od one koju ste odabrali… Krajnje nevaspitano, kao da nekog špijunirate i zadirete u tuđu intimu. Niti oni imaju pravo da to rade, niti vi imate pravo da to uradite nekom drugom – i apsolutno je normalno da se naljutite ako vam to čine. Šta s takvim prijateljima? Zamolite ih da to ne rade, a ako odbijaju a vi ne biste da zbog toga prekidate druženje s njima, držite mobilni u džepu, a ne na stolu ili nekom njima dostupnom mestu. I ne odgovarajte na poruke pred njima, da vam ne bi samo uzeli telefon iz ruke i gledali ko vam to piše.
A šta ako vam po mobilnom preturaju roditelji? I kad se pobunite, tvrde da imaju pravo da to čine jer vam oni plaćaju račun za mobilni, i jer su vam roditelji, i imaju pravo da znaju šta se s vama dešava? Pokušajte da ne vičete na njih i da ih ne optužujete, recite im da vas boli što vam ne veruju, da mogu jednostavno da vas pitaju ono što ih zanima i reći ćete im, stvarno nema potrebe da čitaju vaše privatne poruke. Pretraživanje vašeg mobilnog je kao da čitaju vaš dnevnik.
Ne pomaže? Pokrenuti rat sa sopstvenim roditeljima ne bi imalo baš nekog efekta. Ako baš ne možete da ih ubedite da nije u redu da tako zadiru u vašu intimu, redovno brišite poruke čim ih pročitate ili pošaljete, kao i popis poziva nakon svakog razgovora. Jeste gnjavaža, ali otežava da vas špijuniraju, a teško da mogu da vas nateraju da čuvate poruke i spisak poziva samo zato da bi ih oni proveravali.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com