Priča o rivalitetu između braće i sestara ne može se završiti bez priče o načinu na koji možete umanjiti to suparništvo ili kako se bar malo lakše nositi s tim. Šta činiti kada vas brat/sestra izaziva i dovodi do trenutka u kome mislite da ćete naprosto eksplodirati? Roditelji možda nisu u mogućnosti (ili ne žele) da intervenišu. Evo prve pomoći u takvim slučajevima:
Udahnite duboko i izbrojte do deset.
Razmislite na koga ste zaista ljuti. Da niste besni na roditelje, pa samo iskaljujete taj bes na bratu ili sestri?
Odmorite se malo od njih. Pustite omiljenu muziku, prošetajte se, igrajte se s psom, odigrajte video-igricu…
Kad „iskulirate“, ispričajte bratu/sestri neku šalu kojom ćete probiti led i pozovite ga/je na košarku ili neku drugu omiljenu igru. Možete se izviniti, zaboraviti na celu stvar i nastaviti svojim putem. Kasnije, kada se situacija potpuno smiri, možete razgovarati o tome šta je izazvalo tako burnu svađu i kako je možete sprečiti u budućnosti.
Mnogi konflikti koji otpočnu zbog sitnica s vremenom postaju sve veći i destruktivniji. Članovi porodice nisu vaši neprijatelji. Bitno je da prevaziđete uzroke tog rivalstva; promenite svoje ponašanje i, znate šta – počnite da razmišljate o braći i sestrama kao o svojim ortacima. Ovo ne bi trebalo da zaboravite:
Ni pobeda nije sve. Iako želite da dobijete najviše od života, to ne znači da morate uvek stići prvi, posebno ako su članovi vaše porodice u pitanju. Budite najbolji što možete, ali pustite ih da i oni osete malo slave. Sigurno ima dovoljno prostora za svakog od vas.
Naučite da delite. Prvo odredite neka osnovna pravila i kompromise, a onda otvorite svoje ormane ili kolekcije video-igrica za braću i sestre.
Ne budite pohlepni niti namćorasti. Verujte svojim roditeljima, znajte da vas vole i poštuju, čak i ako to ne pokazuju uvek posebnom pažnjom ili poklonima. Fer tretman je bolji od jednakog tretmana. Setite se te razlike kad god osetite ljubomoru ili nedostatak pažnje.
Morate znati koja se linija ne sme preći. Ako vas braća ili sestre fizički povređuju, ne ustručavajte se da to kažete roditeljima. Isto važi i za emotivne udarce, kao kad vaši članovi porodice namerno pokušavaju da vas ponize ili čine da se osetite loše. Zlostavljanje nije rivalitet. To je nasilje i ne morate ga trpeti niti prolaziti kroz to.
Na kraju, nije loše ako se članovi porodice međusobno podstiču ili ugledaju jedni na druge. Ali, ukoliko rivalitet postane jedino na šta se fokusirate, ako manje cenite sebe (ili mislite da ćete izneveriti roditelje) kad ne pobedite braću ili sestre, jedino što vas očekuje jeste duboka nesreća. Konstantno nadmetanje između dvoje ljudi koji bi trebalo da dele ljubav, pomoć i podršku vrlo je opasno – to prouzrokuje dugotrajne probleme. Zamislite da ste vi i vaš brat ili vaša sestra sportisti koji igraju za isti tim. Malo rivalstva među igračima podstiče ih da igraju najbolje što mogu. Međutim, na kraju, timski rad i saradnja donose pobedu timu. Individualno isticanje na račun drugih ili scene na terenu nisu dobri za ekipu, bez obzira na to koliko ste poena postigli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com