Nažalost, malo je onih koji imaju toliko sreće da se sami baškare u sobi, to jest, da imaju celu sobu samo za sebe. Većina ipak mora da deli sobu sa bratom ili sestrom, a to ume da donese i te kakve glavobolje i sukobe. Recimo, vaš brat drži na zidu iznad svog kreveta poster Merilina Mensona (kad god se noću probudite i vidite taj poster, samo što ne vrisnete od straha) i pravi se da povraća kad god vidi poster Džastina Timberlejka koji držite na svom zidu (ma, šta ga briga šta vi držite na svom zidu?). Pored toga, njegovo društvo su sve klinci koji slušaju groznu muziku koja vas užasava i još svi misle da su "face", a ludo ih zabavljaju njegovi sarkastični komentari na vaš račun… On tvrdi da vam samo vraća milo za drago što ga ismejavate kad vama dođu drugarice, ali – pa smete valjda da se malo našalite na račun svog mlađeg brata a da on ne izigrava Zoroa osvetnika (koji sveti samo sebe) zbog toga?
Da li to sve mora baš tako da izgleda, ili je ipak moguće napraviti neke kompromise i učiniti zajednički život podnošljivijim? Na kraju krajeva, teško da ćete želeti da ceo život provedete sami, tako da ne bi bilo loše da naučite kako da delite životni prostor sa nekim ko se razlikuje od vas (osim ako planirate da živite sa sopstvenim klonom). Zato, evo nekoliko saveta kako da smanjite mogućnost da do sukoba uopšte dođe.
Ne uzimajte ništa bez pitanja (podrazumeva se da i druga strana treba da postupa tako). To se odnosi na sve stvari (šminku, garderobu, CD-ove, olovke), ma koliko sitne one bile – koliko god da su sitne, nisu vaše i ne možete njima raspolagati kako vam "dune" (inače se to zove otimanje tuđeg). Ako u sobi imate kompjuter (TV, muzičke uređaje), napravite raspored kada će ih ko koristiti i pridržavajte se tog rasporeda – tako ćete izbeći svađe. Isto tako, kad vašem bratu (sestri) dođe društvo u posetu, prepustite mu sobu – i zahtevajte da i oni tako postupe kad vi imate goste.
Roditelji vas sigurno stalno opominju da budete uredni; ukoliko delite sobu s nekim, to je zaista neophodno, inače ćete razbacanim stvarima samo smanjiti ionako pretesan prostor. Čudo jedno koliko prostora odjednom ima više kad sve stoji na svom mestu (da i ne spominjemo da ćete tako uvek znati gde vam šta stoji). U tu urednost nipošto ne spada deoba sobe selotejpom niti neko drugo postavljanje granica tipa "ovaj vazduh ovde je moj, a onaj tamo tvoj, nemoj slučajno da mi dišeš ovde". Takve granice samo smanjuju raspoloživi prostor.
To bi otprilike bilo to. Malo urednosti, malo kompromisa i dogovora, obostrano poštovanje tuđe privatnosti i imovine – i zajednički život je sasvim podnošljiv.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com