Koliko god godina da imate, nije lako kada vam neko umre – a ako ste tinejdžer, može da bude posebno teško, zbog pojačanog intenziteta emocija koji je čest u tim godinama. A uvek je potrebno znati kako da se izborite s osećajem gubitka, jer je to nešto što se može desiti bilo kad.
Veoma je bitno da u takvoj situaciji – kada je umro neko do koga vam je bilo stalo – budete iskreni i prema sebi i prema drugima. Pokušajte da budete svesni šta je to što osećate i da svoje emocije prihvatite, koje god da su, jer ćete samo tako moći da krenete dalje. Moguće je da ćete osećati tugu, žaljenje, usamljenost, krivicu, bes, šok, sumnju, olakšanje, frustriranost, napetost, otupelost, paralisanost (kao da niste u stanju da se pomerite niti da donesete bilo kakvu odluku) – potpuno je normalno da osetite bilo koju od navedenih emocija, kao i da se one smenjuju.
Jednom kad prepoznate šta osećate, potrebno je i da to izbacite iz sebe – pre nego što eksplodirate. To nije uvek lako, jer se nekad stidite svojih osećanja ili se bojite da ih izrazite, ali je potrebno da se ne biste samo osećali sve lošije. Postoji više načina da to učinite, a neki od njih su razgovor s roditeljima ili prijateljima ili odraslim osobama kojima verujete (rođaci, omiljeni nastavnici, svešteno lice ako idete u crkvu…), pisanje dnevnika (na papiru ili bloga – bolje na papiru, da ne biste svoja najintimnija osećanja izlagali svakom neznancu koji pročita vaš blog), pisanje pesama ili priča, sastavljanje sveske uspomena sa slikama i slično, a nekada je koristan i razgovor s psihologom.
Emocije koje osećate dok se borite s gubitkom mogu da budu iscrpljujuće. Promena okruženja, makar i nakratko, može vam doneti olakšanje i pomoći vam da stvari sagledate iz drugačije perspektive. Razmislite o poseti nekome, izlasku s društvom, čitanju knjige, slušanju muzike, gledanju filma, nekom sportu ili samo vežbanju (pomaže ako se izmorite na taj način), odlasku na masažu, kozmetički tretman, kod frizera (poenta je da vam neko radi nešto što vam prija), nekoj mini-ceremoniji na mestu koje je volela osoba koja je umrla.
Preživljavanje gubitka može da podrazumeva prilično dug period prilagođavanja, i to je sasvim u redu. Prilagođavanje gubitku drage osobe nije nikakva trka, niti nešto što se može isplanirati korak po korak. Svako se na svoj način suočava s gubitkom i u redu je da učinite ono što vi osećate da treba. Ako deluje kao da se prijatelji i porodica baš i ne pretržu od pomaganja, može se raditi i samo o tome da čekaju na neki nagoveštaj od vas kakvu vrstu pomoći želite – recimo, da li biste radije da izađete negde u društvu ili samo da budete ostavljeni na miru. Ukoliko budete imali strpljenja i sami sa sobom i sa svima oko sebe, vaš život će s vremenom poprimiti prijatniji oblik – to ne znači da ćete zaboraviti na dragu vam osobu, već samo da ćete nastaviti da živite punim plućima, što bi i ta osoba nesumnjivo želela.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com