Moguće je da vam se nekad desilo da s nekim razgovarate, a do ušiju vam dopre nešto o čemu priča obližnja grupica ljudi, i što prosto morate da čujete. Tada je potrebno naizgled nastaviti razgovor, a zapravo slušati one u blizini – nije lako, ali ni neizvodljivo.
Da ne bude zabune, ne promovišemo prisluškivanje tuđih razgovora. To je veoma ružno i nevaspitano i ne bi trebalo to činiti. Ipak, nekada se desi da čujete deo razgovora koji se odnosi na vas (izgleda da nisu primetili da ste u blizini), ili neko ogovara vašu dobru drugaricu – kako odoleti i ne oslušnuti? Jeste, treba biti karakter i poneti se pristojno, možda bi bila dobra ideja i da zaustavite to ogovaranje, ali… Nećete uvek biti karakter.
I kako održati uverljivu iluziju da učestvujete u razgovoru, a istovremeno čuti ono što vas zanima? Nagnite se prema osobi s kojom "razgovarate", tako delujete kao da je veoma pažljivo slušate. Održavajte kontakt očima s tom osobom i povremeno klimnite glavom. To su sve neverbalni signali da pažljivo slušate.
Takođe, na svakih tridesetak sekundi recite i vi nešto, kao "Aha", "Razumem te", "Nije valjda", i slične stvari koje se lako izgovaraju i bez razmišljanja, a uklapaju se u veliki broj tema. Na opisani način izgledaćete kao da ste u potpunosti zaneseni sagovornikovom pričom – a mozak će vam biti slobodan da upije "sočnu pričicu" sa strane.
Još jednom: nije u redu prisluškivati. A nije u redu ni folirati da nekog slušate; ako pričate s nekim, toj osobi bi trebalo pružiti nepodeljenu pažnju. Međutim, ako se nađete u situaciji da čujete delić tuđeg razgovora i da prosto morate da čujete i ostatak, sada znate kako to i da uradite.
Srećno i – gledajte da ovu taktiku ipak ne primenjujete često.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com