Ima onih koji problem iz naslova uopšte nemaju, naprotiv, s prijateljima su u kontaktu najviše putem SMS poruka, Fejsbuka, telefona… Neće ljudi da izađu iz kuće, pa to je. Međutim, ima i onih koji neće da izađu iz vaše kuće, i oni umeju da budu prilično naporni.
Isplanirali ste neke stvari sa svojim vremenom – opraćete kosu, pokušati da čitate lektiru (jeste da vam je ta knjiga dosadna, al’ kad se mora), vežbati matematiku, obnoviti gradivo iz istorije pre nego što vam se nagomila pa da možete da se javite da odgovarate i neko vreme budete mirni s tim, i ako sve to postignete, možda se i nađete kasnije s društvom. Nije najzabavniji plan na svetu, ali ipak imate i neke obaveze – nije zabavno ni kad imate slabe ocene pa vas roditelji nikud ne puštaju dok ih ne popravite i svaki čas vam upadaju u sobu da provere da li učite.
Taman ste nasapunjali kosu, kad eto zvona na vratima. Izlazite iz kupatila nakon što ste oprali kosu, i vidite da su vam došli prijatelji, vaši roditelji su ih pustili. Ne možete samo tako da ih izbacite, pa sedite neko vreme s njima, nervozni zbog onoga što imate da obavite; u suštini se ne zabavljate, samo čekate da odu. A njima baš lepo i ne ide im se. I vi od isplaniranog uradite malo ili ništa, i tako maltene svaki dan. Razumete vi da se vašim prijateljima ne uči, nemaju baš neku ideju šta bi radili sa svojim vremenom, ali ne moraju to da rade kod vas. A opet, ne želite ni da ih uvredite ni da im zabranite da dolaze. Šta tad?
Kao jedno, možete da ih zamolite da vas pozovu pre nego što dođu. To je potpuno normalan zahtev. Onda kad, uprkos vašoj molbi, dolaze bez najave, a vi stvarno imate gomilu drugih stvari koje morate da obavite, možete da jednostavno ne otvorite vrata (provirite kroz špijunku, vidite ko je i ne otvorite), i kasnije im kažete, ako vas nešto pitaju, da niste bili tu. Ukoliko su vam roditelji kod kuće, možete ih zamoliti da ne puštaju nikog kod vas, da svima kažu da morate da učite (roditelji su obično skloni da ispune ovakvu molbu). A možete i da otvoreno i bez optužbi razgovarate s prijateljima, da im kažete da imate običaj da planirate svoje vreme, da ih volite, dragi su vam, cenite njihovo prijateljstvo, ali zaista ne možete da im budete dostupni kad god im padne na pamet da banu kod vas. Ako su vam zaista prijatelji, trebalo bi da vas razumeju i da poštuju vašu molbu da vam se najave pre nego što dođu, kao i da poštuju i ne ljute se na vas kad im kažete da tad-i-tad jednostavno ne možete da se vidite s njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com