Mnogi smatraju da bi ljubav trebalo da bude nešto spontano. Upoznate dečka koji vam se dopada, spontano priđete jedno drugom, otpočne komunikacija, razmenite brojeve telefona, vi ga pozovete ili on pozove vas, izađete, dopadnete se jedno drugom dovoljno za vezu ili ne… U praksi, međutim, mnogo toga ne ispadne spontano. Zapravo, postoje nepisana pravila za skoro svaki trenutak veze – počev od momenta kad ugledate nekog ko vam se dopadne pa do načina prilaženja, upoznavanja, prvog poziva… Evo kako pravila izgledaju što se prvog poziva tiče.
Dakle, upoznale ste slatkog dečka, imate njegov broj telefona (više vam se dopada da vi uzmete njegov broj i pozovete ga ako to želite, ili ga ne pozovete ako se predomislite – bolje to nego da nekome koga ipak ne znate date svoj broj i da se pitate kakve sve neprijatnosti mogu da ispadnu od toga) i konačno ste skupile hrabrost da ga pozovete. E, sad, pravilo kaže da taj razgovor treba da traje deset minuta – to je dovoljno za razgovor o bitnim temama i dogovor o izlasku, a nije toliko dugačko da biste stigli da „smorite“ jedno drugo niti da biste delovale nedovoljno „kul“ ili očajno. Međutim, koliko ovo pravilo zapravo ima smisla?
Ako pitate dečake, saznaćete da baš i nema mnogo smisla. Svakako da ne žele da ih neko „uguši“ preko telefona – ali ako se radi o devojci koja im se dopala i ako se raspričaju s njom preko telefona i razgovor fino ide, oni nemaju ama baš ništa protiv toga da razgovor traje i sat vremena. Logika većine dečaka je – ako je lepo, zašto prekidati?
Zato se ne obazirite previše na ovo pravilo. Obratite pažnju da ne „pričate kao navijene“ – pustite i tog slatkog momka da priča, inače ništa nećete saznati o njemu, plus se može desiti da stvarno pomisli da ste „udav“. Izuzev toga, razgovarajte onoliko koliko vam oboma prija i ne obraćajte pažnju na štopericu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com