Put do zvezda (1)

Na pitanje: „Šta ćeš biti kad porasteš?“ većina vas bi najradije odgovorila: „Nemam pojma.“ Malo ko i odgovori tako, zbog „čudnih pogleda“ koje bi dobio, iako nekako osećate da ste vi ti koji bi s nerazumevanjem trebalo da gledate one koji vam postavljaju takva pitanja. Da, moguće je da sa 13 ili 15 godina već imate neku ideju čime biste želeli da se bavite u životu, ali se ta ideja koliko sutra može promeniti ako vam se dopadne nešto drugo – a isto tako je moguće da još uvek nemate najblažu predstavu o tome šta vas zanima u toj meri da biste tome želeli da posvetite ostatak svog života. I to je sasvim u redu – mladi ste i imate pravo da ne znate čime želite da se bavite, kao što imate pravo i da se u bilo kom trenutku predomislite. To pravo ćete imati još godinama i godinama. Ipak, za šta god da se jednog dalekog (ili skorog) dana opredelite, postoje uopšteni saveti kako da iz odabranog zanimanja izvučete maksimum zadovoljstva.

Jedna od najvažnijih stvari jeste da, ma koliko naporno radili (a ako želite uspeh u bilo kom poslu, moraćete i te kako naporno da radite – dovoljno naporno da će vam se nekadašnje školovanje činiti kao lenčarenje i zezanje), uvek morate izdvojiti i nešto vremena za odmor. Čak i ako ste pretrpani poslom koji se hitno, najhitnije mora obaviti, ukoliko se povremeno ne odmorite, nećete biti sposobni ni za šta, samo ćete završiti na klinici zbog nervnog sloma. Još jedna najznačajnija stvar jeste da vaš posao treba da vam bude zabavan. Ne obazirite se na one koji vam pričaju da je posao muka i da to tako mora – treba da se bavite onim što volite i što vam je zabavno, inače ćete život provesti nesrećni (hej, zamislite taj horor da 40 godina barem osam sati dnevno pet ili šest dana u nedelji radite nešto što mrzite!).

Jednom kada se opredelite šta je to što želite da radite i budete sigurni da vam se baš to dopada, moraćete da budete uporni – veoma uporni.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com