Uvek je frustrirajuće kada se oko nečega trudite – zaista radite najbolje što umete – a ipak nikako da postignete ono što želite. Jedan od takvih slučajeva jeste i kad se stvarno trudite da naučite zadato, ali su vam ocene, uprkos svim vašim naporima, konstantno loše.
Nekada se na takvu situaciju pomisli da vas nastavnik ne podnosi, ali teško da se o tome radi ako vam je većina ocena loša (šta, svi nastavnici baš vas mrze?). Postoji i slučaj, naravno, da s određenim predmetom imate problem jer vas je nastavnik „uzeo na zub“, što se u principu rešava tako što se obratite za pomoć razrednom starešini, roditeljima, zajedno s roditeljima nekad i direktoru škole. Međutim, šta kad se ne radi o tome? Šta kad su vam nastavnici sasvim normalni ljudi, neki od njih su vam i simpatični, trudite se, dajete sve od sebe – a ocene su vam konstantno loše?
Tada je, najčešće, problem u vama, to jest, u tome što imate neadekvatne navike u vezi s učenjem ili neadekvatne radne navike uopšte. Ovakav slučaj se relativno često dešava kada iz osnovne pređete u srednju školu, u kojoj su kriterijumi oštriji (a vi ste, recimo, zadržali naviku iz osnovne škole da dobre ocene dobijate više na inteligenciju nego na to što se ozbiljno trudite oko nečega) ili iz neke lakše škole pređete u neku težu, ali se u suštini može desiti bilo kad. Jednostavno, vi se trudite, ali se trudite na pogrešan način.
Koji je, onda, ispravan način? Za početak, da reagujete odmah. Da ne ignorišete problem, niti da samo razočarano sedite i puštate loše ocene da se gomilaju. Što se pre potrudite da problem rešite, pre ćete videti dobre rezultate.
Sutra pročitajte šta je to što bi trebalo uraditi odmah kako biste što pre popravili ocene i kako to da uradite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com