Roditelji nekada umeju da budu zaista naporni, stalno nešto da zapitkuju, da se interesuju za najsitnije detalje, i to od trenutka kad se vratite kući iz škole. Ne kažemo da treba da budu nezainteresovani i da ih bude baš briga za vas, ali ipak želite i nešto mira i privatnosti.
Da ne bude zabune, ne govorimo o tome da roditelji žele da znaju kako vam ide u školi, da li vam se tog dana desilo nešto zanimljivo, imate li problema, sa kim se družite, šta obično radite (uopšteno, ne svaki detaljčić), pa vama to smeta – potpuno je normalno da se roditelji interesuju za takve stvari, to je zato što vas vole i brinu za vas i žele da znaju da je sa vama sve u redu, a ako nije, žele i to da znaju, kao i da vam pomognu.
Međutim, ima roditelja koji vas zaspu pitanjima čim se vratite kući iz škole; ne stignete ni ruke da operete i malo da predahnete, a već vas ispituju za svaki predmet pojedinačno koji ste imali u školi, šta se na kom času radilo, ako je neko od vašh prijatelja odgovarao žele i o tome da znaju, kao i kako su vaši prijatelji prošli na kontrolnom, o čemu ste pričali sa prijateljima, imate li nekakve planove, jeste li dobro (izgledate im umorno, a vi ne stižete da dođete sebi od njihovih pitanja)… Zaista naporno. Da i ne spominjemo kada vam dođu prijatelji – roditelji vam upadaju u sobu, žele prijateljski da pričaju sa vašim prijateljima, da se i oni druže s njima… I, što se vi više povlačite i bunite, to su oni naporniji.
Šta učiniti? Možete pokušati da razgovarate s njima, da im kažete, bez optužbi, da vam je zaista naporno da odgovarate na gomilu pitanja čim stignete kući, kao i da biste želeli nešto privatnosti kada ste sa prijateljima. Recite im da ne krijete ništa od njih, pričaćete s njima, samo da vas prvo puste da se malo odmorite – i, ako je moguće, da vam dopuste da budete nasamo sa prijateljima.
Takav pristup nekad upali, ne bude sve super odmah, ali se vremenom nekako uskladite. Nekad, međutim, ne ide pa ne ide, i dalje vas zasipaju pitanjima, i sve je gore što se više povlačite. Tada možete da upotrebite sledeći trik: vi njih zaspite pričom. Čim se vratite iz škole, odmah im pričajte o najsitnijim detaljima, onim koji su i vama nebitni, i nemojte prestajati sa tim dok maltene oni ne pobegnu od vas i vaše priče. Nakon izvesnog vremena, zasitiće se vaše priče, pa će postavljati manje pitanja. A upadanje u sobu dok su vam tu prijatelji, dečko, devojka? Ako vam ne uspeva da ih odviknete od toga, viđajte se sa tim ljudima negde drugde – kod njih, ili izađite negde.
Još jednom: ne kažemo da treba nešto da krijete od roditelja, i normalno je da oni brinu za vas i raspituju se. Međutim, ako to postane preterano, pokušajte sa našim predlozima, moglo bi da pomogne – a svakako da imate pravo na privatnost i na to da vas ne ispituju svaki čas kao da ste kriminalac u policijskoj stanici.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com