Problem s kojim se skoro svi tinejdžeri suočavaju jesu roditeljske zabrane. Nečiji roditelji su stroži, nečiji manje strogi, ali ako roditelji iole obraćaju pažnju na to šta radite (a uglavnom to čine), ne dopuštaju vam da radite baš sve što vam padne na pamet. I to vam se ne dopada.
Nekada roditelji umeju da budu baš strogi – morate da budete kod kuće pre mraka, šminka i momci nisu dopušteni… A vi, recimo, imate 15 godina, vaši prijatelji izlaze, zabavljaju se, imaju veze, šminkaju se, i vi se osećate uskraćeno za mnogo toga. Šta tada?
Ne bi bilo loše imati razumevanje za roditelje i pokušati da zamislite kako sve to njima izgleda. Oni vas vole i brinu o vama, ne brane vam stvari jer žele da budete nesrećni, već zato što žele da budete bezbedni i čvrsto veruju da je to za vaše dobro. I boje se za vas. Bili su i oni nekad tinejdžeri, ali delom su zaboravili kako su se tada osećali, a delom su stvari bile drugačije onda kada su oni bili vaših godina. Nije bilo mobilnih, internet se slabo koristio (zamislite ta dva!), agresivnosti i nasilja je bilo, ali ne i toga da vas neko prebije, snimi to mobilnim i snimak pusti preko interneta, smatrajući da je to baš zabavno i u suštini bezazleno; kada su oni izlazili u diskoteku, nisu morali da nose piće sa sobom u WC da se ne bi probudili s prazninom u pamćenju i silovani (i tada je postojala mogućnost da vam neko sipa afrodizijak ili drogu u piće, ali je to bilo znatno ređe i nije izazivalo praznine u pamćenju, uglavnom je najgore što je moglo da vam se desi ako ostavite piće bez nadzora bilo da vam ga neko popije ili, eventualno, pljune u njega). Vaše roditelje sve to plaši, i ne znaju kako da izađu na kraj s time, ne znaju kako da vas posavetuju da budete bezbedni – nekima se čini da ćete biti bezbedni samo ako nikud ne mrdate.
Neka je i tako, vama ipak smetaju mnogobrojne zabrane, kako da navedete roditelje da vam ne brane baš toliko? Nikako ne svađom i buntom, jer ih tako samo uveravate da ste i dalje dete koje treba zaštititi od sopstvene ludosti, i najverovatnije biste dobili odgovor tipa: "Ja sam tebe rodila, ne ti mene", ili "Dok u mojoj kući živiš i jedeš moj hleb, ima da radiš kako ja kažem". Cilj vam je da im pokažete da ste zrela i odgovorna osoba koja će paziti na sebe. Zato, razgovarajte s njima onda kada ste svi smireni, i ostanite smireni. Objasnite im, bez optužbi na njihov račun, kako se osećate uz sve te zabrane. Izbegavajte klišee tipa: "I Milica se šminka", jer bi na to mogli da vam odgovore klasičnim: "Da Milica skoči u provaliju, da li bi i ti to uradila?".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com