Mnogim tinejdžerima se desilo da, kada roditeljima izlože svoje planove, nade ili pokušaje, ne budu shvaćeni ozbiljno. To ume prilično da boli, ali setite se da je ljudski grešiti. I vaši roditelji će, kao svi ljudi, nekad učiniti nešto pogrešno. Sačekajte, moguće je da će se predomisliti.
Recimo, vi imate svoj bend. Vežbate s prijateljima koje ste okupili u taj bend, nadate se da ćete uspeti. Mislite ozbiljno, nije vam to samo hobi. Tata vam kaže da je i on bio u bendu u vašim godinama, ali, naravno, prošlo ga je to, proći će i vas. Zabolele su vas te reči. Zašto nije mogao da vas podrži? To što je on odustao od benda ne znači da ćete odustati i vi. Zašto se tako poneo, zar baš nimalo ne veruje u vas?
Ima više mogućih razloga. Možda je video jako mnogo mladih kako počinju s bendom i brzo odustaju kad shvate da je za to potrebno dosta rada, da to nije samo zajedničko ispijanje piva. Možda smatra da je želja za bendom nešto što uhvati većinu tinejdžera, pa ih kasnije prođe, kao što je prošlo i njega. Možda mu smeta ideja da biste vi mogli da uspete tamo gde on nije (nažalost, dešava se i to – to nije redovna pojava, većina roditelja će biti presrećna da vidi da ste uspeli u onome u čemu oni nisu, ali se dešava i to). Možda nije na taj način razmišljao o vama, pa mu treba vremena da se navikne na tu ideju.
Koji god da je razlog, radi se o vašim roditeljima, teško da vam oni misle nešto loše. Nisu ni oni savršeni, razumite ih. I, nastavite s time što pokušavate. Kad vide da ne odustajete, da ste zaista ozbiljni i da se primećuje napredak, sigurno će početi ozbiljnije da shvataju to što radite, a tada ni podrška neće izostati. I radovaće se što vam dobro ide, budite sigurni u to.
Hrabro, i srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com