Ima đaka – sigurno znate takve, ima ih bar nekoliko i u vašem razredu – koji, kako nastavnik počne da deli referate, smesta dižu ruku što više mogu uvis, trudeći se da se istaknu. Nastavnik ispituje – a oni se sami javljaju. Kasnije, i ne moraju da se jave, jer su sebi već obezbedili dobru ocenu. Nastavnik ispituje, oni već imaju dobru ocenu, a vidljivo je da niko iz ostatka razreda nije spreman. Ovakvi đaci će neretko zamajavati nastavnika pitanjima iz njegovog predmeta, tražiti da čuju o nekim zanimljivostima, kako bi spasli ekipu. S druge strane, postoje i đaci večito spuštene glave.
To su đaci koji se nikada i ni za šta ne javljaju. Nije da ni o čemu pojma nemaju, ali su veoma nesigurni u svoje znanje. Ne žele da se eksponiraju pred celim odeljenjem. Ionako, kakve veze ima? Naći će se već neko ko želi referat – a oni će, nalik na noja, zabiti glavu u pesak i praviti se da nisu tu. Spustiće glavu, po onom dečjem metodu „ako ja ne vidim tebe, ne vidiš ni ti mene“, i nadati se da će ih elementarna nepogoda zvana „nastavnik deli referate“ i ovog puta zaobići. Sasvim je moguće da hoće; nastavnici nisu glupi, i ako vide đaka koji izbegava njihov pogled, biće im savršeno jasno da taj đak u tom trenutku ne želi ni za šta da se prijavi.
Samo, zašto tako? Ako se i vi na ovakav način krijete, zašto to činite? Dobro, nije da je zločin što ne želite da radite neki referat – ali bi po vas bilo korisno da se bar neki put sami prijavite. Jednog dana, kad budete imali posao, možda ćete moći da opstanete i ako samo budete zavučeni u nekom ćošku i neupadljivi, ali tako svakako nećete napredovati. Vaš posao će ostati nešto sitno i slabo plaćeno – i nije baš neka perspektiva. Za uspeh treba biti aktivniji.
E, sad, kako postati aktivniji? Šta ako vam se stvarno nimalo ne dopada ideja da prvo pripremate referat (joj, učenje dok vaše društvo uživa u kafiću!), a onda ga još i izlažete pred celim odeljenjem i rizikujete da vam se smeju? Verujte, nije to tako teško. Nastavnici zaista retko daju neke „nemoguće“ teme za referat i obično vam kažu i iz kojih knjiga taj referat možete da spremite. Najčešće, za sasvim solidno spremanje referata dovoljno vam je jedno posle podne vrednog rada. Kad referat solidno spremite i pripremite sebi dobre beleške, šanse da se izblamirate pred odeljenjem su minimalne.
Probajte! Recite sebi: „E, baš hoću da se javim“, i javite se brzo, pre nego što se predomislite! Onda se dobro pripremite – i prvo ćete imati pažnju celog odeljenja (čak i ako se budete isprepadali u toku držanja referata, kad pitate prijatelje kakvi ste bili, iskreno će vam reći: „Super!“), a zatim i pohvalu, moguće i lepu ocenu, od nastavnika. Da i ne spominjemo osećanje samopouzdanja i ponosa što ste prevazišli sopstveni strah. Nije loša nagrada za držanje jednog malog predavanja, zar ne?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com