Nije nikakva retkost da je tinejdžere blam sopstvenih roditelja, radi se o uobičajenom sukobu generacija. Međutim, nekada postoji i više od toga, nekada njihovi roditelji smetaju i drugima. Ni u jednom ni u drugom slučaju nema mnogo toga što tinejdžeri tu mogu da učine.
Nekad se tu radi o uobičajenom: roditelji se razlikuju od vas i vašeg društva, drugačije se oblače (vama to deluje staromodno), drugačije se ponašaju, brane vam sve i svašta uz obrazloženje koje vama ne deluje uverljivo… Onda, tu je i pokazivanje vaših fotografija kad ste bili mali i golišavi vašim prijateljima (užas), pokušavanje da budu ortaci s vašim prijateljima (još veći užas), krajnje opušteno kućno oblačenje (ili nedostatak dovoljno odeće) kad vam dođu prijatelji… Mnogo koji tinejdžer je iskusio bar nešto od navedenog, i bilo ga je blam.
Postoje i problematičnije situacije, recimo, vi ne volite mnogo da pričate o sebi i birate kome ćete šta reći, a neko od vaših roditelja olako priča poverljive stvari o vama roditeljima vaših prijatelja ili vašim prijateljima. I ne samo da se neko od vaših roditelja nameće vašim prijateljima nego je taj roditelj druželjubiv u toj meri da će i u redu u prodavnici ili pošti početi razgovor s nekim nepoznatim i usput pomenuti i nešto o vama, unosiće se ljudima u lice dok s njima razgovara i neće obraćati pažnju na to što je tim ljudima (a i vama) neprijatno, i tome slično.
Šta u takvim situacijama? Možete pokušati da bez optuživanja, vikanja, plakanja i/ili treskanja vratima roditeljima smireno kažete šta vam konkretno smeta, i zašto. Moguće je da će to pomoći. Nažalost, moguće je i da neće pomoći, da će vaš roditelj odgovoriti nešto kao: "Šta, pa baš smo lepo pričali", i tu vi ne možete ništa.
Šta tad? Prihvatite da su vaši roditelji odrasli ljudi i da niko ne može da ih natera kako će da se ponašaju. Nekad će biti posledica njihovog ponašanja, recimo, ako su nametljivi, izbegavaće ih ljudi koji ne vole nametljive, ali ni to ne može da ih natera da se promene. Prihvatite ih takve kakvi su i volite ih; ako vam njihovo ponašanje smeta, provodite što manje vremena možete u njihovoj blizini – jednog dana ćete odrasti i osamostaliti se, i tada, kad ne budete više živeli s roditeljima, ni njihovo ponašanje vas više neće toliko nervirati. A neće ni znati toliko toga o vama pa da mogu da pričaju o tome sa svakim slučajnim prolaznikom s kojim požele da razgovaraju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com