Neretko, kada biramo poklon za voljenu osobu (ili za neku drugu dragu osobu), biramo nešto što se ne sviđa samo njoj već i nama. Tu nema ničeg lošeg, samo ne bi bilo loše povremeno odabrati poklon koji se sviđa voljenoj osobi, bez obzira na to da li se dopada i nama.
Slično je i sa zajedničkim gledanjem filmova, slušanjem muzike, biranjem mesta za izlazak… Trudimo se da se ponašamo razumno i odaberemo nešto što bi nam oboma odgovaralo. To i jeste razuman postupak, samo što u međuljudskim odnosima, pa i u vezi, ne treba uvek biti razuman i praviti kompromis; dobro je nekad i nesebično pružiti. Recimo, ako vam se ukus, kad se o filmovima radi, prilično razlikuje (vi najviše volite romantične komedije, a on akcione filmove, vi akcione filmove ne volite uopšte, dok su njemu romantične komedije dosadne), bilo bi dobro da povremeno odaberete baš akcionu komediju, kao i da on povremeno odabere baš romantičnu komediju. Zašto biste se mučili i gledali film kakav vam se ne gleda? Zato što se gleda voljenoj osobi – ako uvek gledate samo ono što vam je oboma prihvatljivo, ni vi ni on ne gledate ono što najviše volite, odnosno, ne gledate to u društvu s osobom koju najviše volite. A puno znači za bliskost kada znate da uz voljenu osobu možete da se opustite i budete svoji – između ostalog, i da pogledate filmove kakve najviše volite. Možda vi nećete uživati u akcionom filmu, ali ćete pružiti nešto lepo voljenoj osobi i usrećiti je. Malo li je?
Da se vratimo poklonima, voljenu osobu će izuzetno obradovati ako joj nekada poklonite i ono što vi sami ne volite nešto posebno – disk s muzikom kakvu ona sluša, a vi ne, neki lep gel za tuširanje kakav se njoj baš dopada (vi se jednostavno operete prvim sapunom koji vam padne šaka i nisu vam jasne sve te "kozmetičke zezalice", ali ona uživa u njima)… Takvim izborom poklona, kao i povremenim pristajanjem na zajedničke aktivnosti koje su voljenoj osobi mnogo više po ukusu nego vama, toj osobi saopštavate, bez reči, da je volite takvu kakva je, da može pored vas da se opusti i u potpunosti bude svoja. A to puno znači, mnogo više od konstantnih razumnih kompromisa kojima je svako pomalo zadovoljan, a niko u potpunosti.
Da ne bude zabune, dobar deo zajedničkog vremena biće zasnovan na takvim razumnim kompromisima, ukoliko vam se sklonosti i ukus prilično razlikuju – voljena osoba može onim u čemu samo ona uživa da se bavi u neko drugo vreme, ne mora baš kad je s vama – ali povremeno joj treba pružiti ono što joj se baš sviđa, čak i ako biste vi radije nešto drugo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com