Posuda za mastilo napravljena je od kamena ili gline, ravna je i teška i može da bude stilizovano oblikovana. Prvo se sipa voda, a zatim štapići mastila; važno je odmah napraviti dovoljnu količinu mastila za ono što planirate da uradite, jer ako morate da dodajete, može se desiti da dobijete drugačiju nijansu od one kojom ste počeli rad.
Četkice za kaligrafiju prave se od životinjske dlake i bambusovog drveta. U Kini ih prave od vučje, zečje, ovčje, jelenske ili mišje dlake, zavisno od tipa pisanja (recimo, za punija slova koristi se ovčja dlaka). Vrh četkice uvek mora biti oštar i prav; postoje velika četkica za ispisivanje karaktera i mala za umetnikov potpis, mada i ta mala može da se upotrebi za karaktere. Stalak za četkice je najčešće ukrašen; namena mu je očigledna – za one četkice koje trenutno ne koristite.
Majstor kaligraf mora da ume da kontroliše rastvor mastila, količinu i gustinu, sposobnost upijanja papira i pokretljivost četkice – sve to neophodno je kako bi mogao da ispiše bezbroj različitih stilova i formi (a vi ste pomislili da je dovoljno uvežbati lep rukopis, zar ne?). Zapadnoevropska kaligrafija podražava štampani izgled slova i izbegava vidljive poteze četkice, dok orijentalna kaligrafija neguje vidljiv potez ruke; u Kini se četkica drži skoro pod pravim uglom i dlan ne sme da je dodiruje, što je prilično teško i zahteva puno vežbanja.
Kao što smo već spomenuli, postoje kineska, japanska, arapska i zapadnoevropska kaligrafija. Kineska kaligrafija je najstarija; smatra se da je nastala pre četiri hiljade godina, ali to je nagađanje na osnovu legendi – ne postoje tačni podaci. Razvila se kao spoj slikarstva i potrebe za komunikacijom; u kineskoj kaligrafiji postoji stotinak stilova pisanja. Smatra se da stil "Shu Fa" govori najviše o ličnosti kaligrafa, za štampanje je najpopularniji "Kai Shu", a za dnevne potrebe "King Shu".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com