U Japan je kaligrafija počela da prodire u sedmom veku pre nove ere, posredstvom budizma, iz Kine i Koreje. Japanska kaligrafija je individualna; razlikuje se od osobe do osobe. Veoma je bitna brzina ispisivanja, koja se meri sekundama; karakteri moraju biti ispisani jednim potezom. Nakon što je karakter završen, nije dozvoljeno dodavanje, ispravljanje ni menjanje (uf, zamislite da vam to traže u školi!). Dok reč "kaligrafija" koju mi koristimo potiče iz grčkog jezika (od "kalli", što znači "lepo", i "graphos", što znači "pisanje"), na japanskom se upotrebljava termin "Shodo" što znači "način pisanja".
Arapska kaligrafija dosta se razlikuje od orijentalne. Piše se sa desna nalevo i ima 18 različitih oblika slova, koji variraju u odnosu na to da li se slovo vezuje za slovo ispred ili iza sebe. Velikih slova nema. Ceo alfabet od 28 slova stvoren je različitim kombinacijama tačaka koje se stavljaju ispod ili iznad nekih oblika. Kaligrafija se smatra jednom od najvećih umetnosti u arapskom svetu, delom zbog toga što islam ne dopušta predstavljanje ljudskih figura i živih bića.
Prvo kaligrafsko pismo u Evropi stvorili su Rimljani, koristeći vrh pera za pisanje. Vodi poreklo od grčkih i rimskih slova. Ova umetnost cvetala je do petnaestog veka, kada ju je zamenila štamparska mašina, a koristila se za ukrašavanje knjiga (kaligrafska umetnost koristila se za ukrašavanje knjiga, a ne štamparska mašina). Najpoznatiji zapadnoevropski kaligrafi su Johan Gutenberg, Vilijam Moris, Herman Zapf.
Primerke kaligrafske umetnosti možete videti i u novijim filmovima, pošto ima reditelja koji smatraju (potpuno ispravno) da deluje atraktivno na filmu. Dalekoistočnu kaligrafiju možete videti u filmovima kao što su "Heroj" i "Pritajeni tigar, skriveni zmaj", kao i u filmu Pitera Grineveja "The Pillow book", dok tipičnu zapadnoevropsku kaligrafiju možete videti u trilogiji "Gospodar prstenova" (onaj natpis na prstenu).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com