Počelo je loše vreme, hladno, vlažno, nikud vam se ne izlazi. Stalno sivilo – prilično deprimirajuće. Nimalo vas ne inspiriše na druženje – a opet, treba nekako popuniti vreme. Jedna od mogućnosti za „ubijanje vremena“ (i za trošenje neverovatne količine vremena, a da nemate pojma kad je pre tri ujutro) jesu kompjuterske igre. Ovog puta predlažemo vam „Kult: Heretic Kingdoms“.
Po žanru RPG, „Kult: Heretic Kingdoms“ smešten je u fantazijski svet u kome vlada inkvizicija – inkvizicija koja zabranjuje ispovedanje ma kakve religije. Svi članovi inkvizicije su čarobnjaci i čarobnice (magovi, da budemo precizniji). Vi vodite mladu inkvizitorku, talentovanog maga, koji vodi poreklo od poslednjeg tiranina tog sveta – koji je održavao besmrtnost ritualnim žrtvovanjem sopstvenog ženskog potomstva, a zadatak vam je da nađete i uništite čudesni mač kojim je nekad ubijeno božanstvo, a koji bi pripadnik vaše loze mogao da upotrebi da zavlada svetom i obnovi praksu krvožednih žrtvovanja. Ovaj cilj postići ćete lutanjem kroz taj svet i izvršavanjem uobičajenih zadataka (donesi, odnesi, prenesi poruku, spasi, ubij…).
Vaš lik ima četiri atributa: rukovanje oružjem za blisku borbu, rukovanje lukom i strelom, upotrebu magije i brzinu. Svaki put kad dobijete nivo, možete povećati te atribute – ništa novo. Međutim, novo je sticanje posebnih karakteristika („attunements“) – te karakteristike mogu vam znatno ojačati lik, a stičete ih upotrebom određenih oružja, kao i drugih stvarčica (prstenova, obuće, ogrtača, oklopa…). Jednom kad steknete neku od tih karakteristika, ne morate da zadržite predmet preko koga ste je stekli da bi vam ta karakteristika ostala dostupna, već se možete baciti na upotrebu drugih predmeta kako biste još više ojačali svoj lik. Praktično, zar ne? Takođe, i veoma zarazno, po principu „samo još ovo da vidim šta je, samo još ovo da vidim šta je“.
Zvuk je sasvim dobar, grafika srednje žalosna (s obzirom na dvodimenzionalnu pozadinu, igra zaista preterano „secka“ čak i na jačim konfiguracijama). Interfejs je sasvim upotrebljiv – bez problema ćete se navići na njega. Ono čime se autori igre posebno hvale jeste nelinearnost priče i mogućnost čak šest različitih završetaka, u skladu s tim kakve je odluke vaš lik donosio u toku igre. Međutim, ta nelinearnost je tek u nagoveštaju (u igri postoji ukupno četiri mesta na kojima donosite ikakve bitne odluke), a što se različitih završetaka tiče, uvek dobijete istu sliku: kaže vam se šta je bilo sa vašim likom (postala je glavni inkvizitor, ili prva sveštenica, ili…) i na tabeli vam budu osvetljene osobine vašeg lika (dobroćudna, branitelj, napadač, besmrtna, vladarka…). „Arcanum“ sa kraja devedesetih imao je veću raznovrsnost završetaka i više je uzimao u obzir zadatke koje ste izvršili (ili niste izvršili), kao i to kako ste ih izvršili.
Sve u svemu, „Kult: Heretic Kingdoms“ nije ništa posebno, ni po priči ni po grafici, ali je svejedno zarazan jednom kad počnete da ga igrate i sasvim zadovoljavajuća razbibriga za hladne i neprijatne dane kad ne znate šta biste sa sobom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com