Pubertet može da bude krajnje naporan i da vam okrene život naglavce, da vas natera da razmišljate o stvarima o kojima ranije niste razmišljali, što ne bi bilo loše samo po sebi kad ne bi dovelo, povremeno, do opsesije nekim sitnicama koje ranije niste ni primećivali, kao što je izgled nekih delova vašeg tela i „živciranje“ što taj izgled nije onakav kakav biste želeli.
Ne govorimo nužno o delovima tela koji se tokom puberteta prilično promene, a ni o zabrinutosti da li je ta-i-ta promena u redu. Govorimo o čestom običaju (to nije običaj samo u pubertetu, ali za veliki broj ljudi tada počne) da primetite jednu manu na svom telu, drugu manu, treću manu… I da se toliko fokusirate na sve ono na vašem telu što vam se ne dopada da počnete da mislite da sve to zaista odvratno izgleda, niko vas zbog toga neće voleti, to će vam upropastiti život, i takvo razmišljanje vas „izbedači“.
A kad se malo odmaknete od samih sebe (ako vam to uspe), postanete svesni da su to ipak sitne stvari, često i prolazne, i da ih drugi, sasvim je moguće, i ne primećuju, jer su suviše zauzeti primećivanjem sopstvenih mana (naravno, nađu se i zlobnici koji će da vas zadirkuju za svaku glupost i da namerno traže svaku i najsitniju manu da bi vas zbog nje ponižavali, ali takve treba ignorisati).
Šta učiniti da se ne biste „bedačili“ zbog sitnih estetskih nedostataka (koji često čak i nisu stvarno nedostaci)? Postoji više načina, mi vam ovog puta predlažemo jedan – nađite šta vam se sve dopada na vama. Zagledajte svoje telo, pažljivo, ovog puta u potrazi ne za manama, već za onim što vam je lepo. Možda su vam usne lepe, kosa, trepavice, možda imate lep osmeh, lepo oblikovane šake i/ili prste, sviđaju vam se vaše resice na ušima… Ne moraju da budu ni samo stvari koje vam se dopadaju na estetskom nivou, možda uživate u tome što ste u stanju da trčite stvarno brzo, ili da celu noć skačete u diskoteci i posle toga se fenomenalno osećate (umorno, ali ipak fenomenalno)…
U toj „potrazi“ može da pomogne i ako zamislite da se ne radi o vašem telu, već o telu nekoga u koga ste zaljubljeni – tada ne biste primećivali sitne mane, a one koje primetite često bi vam bile baš slatke i ne bi vam smetale. Osim ako se niste baš čvrsto nameračili da na svom telu ne nađete ama baš ništa što vam se dopada, ovakva „potraga“ će vas oraspoložiti, pomoći vam da više uživate u svom telu i podići vam samopouzdanje. Koliko često to da radite? Po mogućnosti, kad god vam zatreba nešto da vas oraspoloži – što češće, to bolje (dobro, ne baš po ceo dan i celu noć), tako ćete ređe razmišljati o svemu onome što vam se ne dopada i ređe se „bedačiti“.
Mala napomena: ako na vašem telu postoji nešto za šta mislite da bi moglo da predstavlja medicinski problem, to svakako ne treba „kamuflirati“ potragom za zdravim i super delovima, već treba otići kod lekara, ali ako se ne radi o nečemu što bi vam moglo ugroziti zdravlje i što bi bilo potrebno lečiti, potrudite se da što je moguće više uživate u svom telu. Vaše je i treba da vam predstavlja izvor dobrog raspoloženja, a ne da vas „bedači“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com