Svakome se nekad desi da napravi neku glupost; ponekad to bude i zajedno s još nekim, ili s još nekoliko ljudi. I, nakon te gluposti, upadnete u probleme – a onda, kao da vam to nije dovoljno, neko iz grupe s kojom ste napravili glupost svu krivicu svali na vas, i vi budete kažnjeni više nego ostali ili se čak osoba koja je krivicu svalila na vas izvuče bez kazne.
Da stvari budu još crnje, nije retkost da osoba koja je krivicu svalila na vas bude upravo ona čija vas je "blistava zamisao" i dovela u nevolju. I sad ste, naravno, ljuti na tu osobu – a opet, radi se o vašem prijatelju ili prijateljici i niste sigurni da li da prestanete da se družite s njima, ili šta da radite.
Kao jedno, bilo bi dobro prihvatiti sopstvenu krivicu. Niste se u nevolji našli samo zbog te osobe, niti vas je ona na nešto naterala. Predložila jeste, jeste to bila njena ideja, ali ste vi u tome svojevoljno učestvovali, i za to što ste vi lično uradili sami ste krivi, nije vam tu niko drugi kriv. Za ono što vi lično uradite, bilo da to učinite u okviru grupe ili sami, odgovornost i krivica su vaši.
Nakon što to uradite, upitajte se zbog čega bi ta osoba svalila krivicu na vas. Da izbegne kaznu, jasno, ali čega bi još mogla da se boji? Možda ima veoma stroge roditelje s kojima se jednostavno ne usuđuje da se suoči? Ili postoji neki drugi sličan razlog? To je ne opravdava, naravno, ali vama može pomoći da razumete zašto je uradila to što je uradila i da to shvatite manje lično – ono što je ta osoba uradila ima više veze s njom i njenim problemima nego s vama, iako vi sada ispaštate zbog toga.
A dalje? Razgovarajte s tom osobom, pitajte je zašto je sve svalila na vas. Pokušajte da saznate da li joj je bar žao što je to učinila. Teško je tu dati neki uopšten savet; ponašanje te osobe, njeni razlozi za to što je učinila i vaš kompletan odnos odrediće hoćete li nastaviti da se družite. U svakom slučaju, trebalo bi se čuvati nevolja i izbegavati destruktivno i autodestruktivno ponašanje – ako ta osoba to neće ili nije u stanju, i ima običaj da u nevolje u koje upada uvuče i vas, bilo bi dobro distancirati se od nje kako biste zaštitili sebe.
U takvoj situaciji neretko se postavi i pitanje da li javno reći da sve to nije bila vaša ideja, da niste samo vi tu krivi. Na vama je da odlučite kako ćete tu postupiti – uzmite u obzir to da može da se desi da nikome od onih koji vas za vaše ponašanje kažnjavaju nije bitno ko je počeo i čija je ideja bila, već šta je ko konkretno uradio. Shodno tome, potrudite se da više ne radite ono što bi vam donelo kaznu i probleme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com