Devojčice neretko vole da se obuku isto kao njihova najbolja drugarica i da se tako pojave pred svima; to je nešto što će većina smatrati slatkim. Međutim, kad su devojke sve obučene manje-više isto, to ne izgleda slatko, to deluje kao da su klonirane.
Nije nikakva retkost da, kad jedna devojka obuče nešto što joj dobro stoji i/ili se dopada drugim devojkama, i one požure da nabave istu takvu stvar, ili bar nešto veoma slično. I veruju da će u tome dobro izgledati, što nekad bude tačno, a nekad ne bude, zavisi od njihove građe i opšteg izgleda (recimo, tirkizna majica svakako neće isto stajati plavuši i crnki); ono što neće izgledati dobro jeste ako sve nose isto, kao da se radi o nekoj uniformi ili kao da su klonirane.
Između ostalog, to se neće dopasti ni momcima. Jeste da će neki od njih „pasti“ maltene na svaku plavušu koju vide, ili na skoro svaku markantnu crnku, ili kakav im se već izgled, generalno uzev, dopada, ali devojke koje su sve obučene isto ne izgledaju privlačno. Izgledaju kao da uopšte nemaju svoju ličnost, kao da nemaju sopstveni ukus, već šta nose druge, nosiće i one. To uopšte nije redak prizor, nešto je popularno i onda svi to nose – i redovno daje prizor nemaštovitih osoba bez sopstvenog ukusa i ličnosti.
Da li to znači da, ako neka devojka nosi nešto što vam se baš dopada, vi takvu stvar ne smete da nosite, inače će ispasti da nemate sopstveni ukus? Naravno da ne; samo ne treba u potpunosti iskopirati nečiji stil, već imati sopstveni, a onda u njega uklapati detalje koji vam se dopadnu.
A šta ako jednostavno nemate sopstveni stil? Isprobavajte različite stvari (za početak, može i ono što ste videli na drugima), vidite kako vam to stoji, šta vam se sviđa, a šta ne… I tako dok ne nađete ono što vam se dopada, i u čemu se osećate svoji. To će se, naravno, vremenom menjati, kao što ćete se menjati i vi – glavno je da izbegavate slepo imitiranje drugih, da ne biste izgledale kao kopija kopijine kopije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com