Svakom se nekad desilo da, kad vidi da se nešto loše desilo nekom nesimpatičnom, pomisli: "E, pa i zaslužio je", i to je normalno. Problem nastaje onda kada takve misli imate stalno, ako ste konstantno zlobni.
Recimo, glavna štreberka u odeljenju, ona koja nikome ne dopušta da prepiše od nje na kontrolnom iz matematike, čak vas i tužaka ako bacite pogled na njen papir, samo što se ne rasplače nakon što se nervozni profesor obrecne na nju da ne bude dosadna. I vama baš bude drago zbog toga – ona se stalno pravi pametna, misli da je svi profesori obožavaju, baš super što vidi da baš i nije tako, čak i oni misle da je smor. Jipi!
Posle takvih misli, obično dođe griža savesti (ili bi bar trebalo da dođe, zabrinjavajuće je ako se to ne desi) i pitate se da li je u redu da budete tako zlobni, da se radujete tome što je nekom loše. Odgovor na to pitanje je da, svakako, ne treba uživati u tome što se nekome nešto ružno desilo, ali nije ni neobično ni nenormalno ako tako reagujete – ponekad. Međutim, ukoliko stalno uživate u takvim dešavanjima, ako se praktično hranite tuđom nesrećom, to već uopšte nije u redu.
Kad vam je drago zbog nečijeg neuspeha ili toga što mu se nešto ružno desilo, to je signal da vi toj osobi zapravo zbog nečega zavidite (recimo, pomenutoj štreberki zavidite zbog super ocena); i to je znak da vam nedostaje samopouzdanja. A kad nekog vidite uniženog, osećate da ste vi iznad, pa vam bude lepo. Od toga ste makar bolji.
Sad, svakome ponekad padne samopouzdanje, pa je i ovakva reakcija normalna – ali ako se stalno radujete tuđoj nesreći, to znači da je vaše sopstveno samopouzdanje na nuli, kao i da nikada stvarno ne pokušavate da radite na sebi pa da imate razloga da se osetite sigurno u sebe, već taj osećaj sigurnosti tražite u tuđoj nesreći. Osoba koja je sigurna u sebe nema razloga da se raduje tuđoj nesreći – njoj je žao kad se nekome nešto ružno desi, ne žao u smislu sažaljenja i posmatranja s visine, već žao što i drugima nije dobro kao njoj. Osobe sigurne u sebe tuđi uspeh ni na koji način ne ugrožava.
Kad se desi ovakva situacija, nije loše zapitati se šta je to zbog čega zavidite toj osobi, kao i šta biste mogli da učinite da se osetite bolje, šta je to lepo i dobro što vi umete i zbog čega nema razloga da joj zavidite. Ne brinite, sigurno postoji bar nešto – svako ume bar nešto, makar to delovalo i sitno. A ako ste često zlobni, zaista bi trebalo ozbiljno da poradite na sebi i na svom samopouzdanju – da se potrudite da u nečemu i vi uspete, pa da nemate razloga da vam bude drago zbog tuđeg neuspeha. Tako ćete se i sami osećati mnogo bolje, i taj osećaj dobrog trajaće mnogo duže nego radost zbog tuđeg neuspeha.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com