Neretko je, kad nešto pogrešite, sasvim dovoljno da se izvinite. Ima onih kojima nije nikakav problem da to i učine, ali ima i onih koji to nisu u stanju, čak i kada su svesni da jesu pogrešili, nastaviće da se brane, da tvrde da nisu krivi.
Zbog čega je to toliko teško? "Izvini" je samo jedna reč, zar ne? Zbog čega je onda nekima toliko teško da je izgovore, kao da će ih neko ubiti zbog toga?
Kada se izvinite, vi time priznajete grešku. Priznajete da ste uradili nešto što nije trebalo. Niko ne voli da ne bude u pravu, a još manje voli da to i prizna. Ako ne prizna, ostaje uverenje da to može nekako da se zabašuri; tu je osećaj da se izvukao/izvukla, a vremenom može sebe i da ubedi da je bio/bila u pravu, ili, kada o tome priča drugima, da od sebe napravi nekakvog heroja ili mangupa – eto, uradili su ono što se ne sme i izvukli se.
Pored toga, postoji i strah. Strah od posledica. Nepriznavanjem greške kao da ne snosite posledice zbog onog što ste učinili, nego, ako posledica, to jest nekakve kazne, i bude, to je zato što je neko drugi raspoložen da vas kažnjava, ništa vi tu niste krivi. I još, postoji i strah od toga da to što biste se izvinili neće biti dovoljno; da, jednom kad priznate grešku, bićete označeni kao slabić, plus će vas zbog toga zauvek proganjati – a da stvari budu gore, ovaj strah nije uvek neosnovan, zaista ima onih koji će vam, ma koliko se izvinjavali i pokušavali da se iskupite, i za sitnicu godinama "nabijati na nos" šta ste učinili, kao da ste neki zlikovac koji je nekog teško povredio.
Ipak, uprkos strahu, vredi se potruditi. I zbog sebe i zbog drugih. Neretko je sve što neko od vas želi to da čuje da se izvinjavate, da vam je žao i da ćete se potruditi da grešku ne ponovite. Mada postoji mogućnost da neko nastavi da vas "proganja" i ako se izvinite, ukoliko se ne izvinite, to nije mogućnost već sigurnost – proganjaće vas onaj ko želi vaše izvinjenje, a mentalno ćete proganjati i sami sebe, stalno ćete imati osećaj da ta stvar nije gotova, kao i da niste učinili sve što je u vašoj moći da to okončate, nerviraće vas to poput komarca koji vam zuji oko glave, a vama ne uspeva ni da ga oterate ni da ga spljeskate.
Zato, skupite snagu i izvinite se. Nije lako, ali vredi, jer tako olakšavate i sebi i drugima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com