Igle se ne ubacuju pravo u bočicu s bojom; nakon završene tetovaže, preostala boja se baca. Ukoliko bilo koje od ovih pravila nije ispoštovano, potražite drugi studio. Kao i za pirsing, i ovde je potrebno da je osoblje kvalifikovano i da studio ima sve potrebne dozvole; zahtevajte da vidite sve to. E, sad, za tetovažu je definitivno potreban veći umetnički talenat nego za pirsing, pa zato ne bi bilo loše da pogledate, ako ikako imate priliku za to, tetovaže koje je već radila osoba koja će i vas istetovirati.
Prilikom izbora tetovaže možete pogledati katalog studija u kome će vam uraditi tetovažu, a možete doneti i neki sopstveni crtež (ili crtež nekog prijatelja sa lepim umetničkim sposobnostima). Onda stisnite zube i tetoviranje može da počne.
Tetovaža se radi tako što se pod kožu, u malo dublji sloj kože, unosi specijalna boja uz pomoć tanke igle. U te svrhe koristi se električni instrument od nerđajućeg čelika (liči na mašinu za šivenje) koji radi mnogo uboda jedan za drugim. Svrha dubokih uboda je da tetovaža ne izađe na površinu kože nakon nekoliko nedelja, kad se koža bude obnavljala, i tom prilikom se izgubi. U zavisnosti od mesta koje ste odabrali, tetoviranje će manje ili više boleti. Na ramenu boli manje, u zoni kičme boli više. Bol je sličan onome što se oseća prilikom bockanja ili peckanja.
Kao i kod pirsinga, i kod tetovaže postoje određeni rizici. Ukoliko studio ne poštuje higijenske norme, putem igala mogu se preneti bolesti koje se prenose putem krvi (hepatitis, HIV i slično). Ako su sve higijenske norme ispoštovane, i dalje postoje određeni rizici – naime, ima ljudi koji su alergični na određene vrste boja, a pored toga, oni koji boluju od dijabetesa ili neke infektivne bolesti ne smeju da rade ni pirsing ni tetovažu.
Sad znate šta sve možete da očekujete prilikom tetoviranja. Odluka je na vama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com