U vezi ste već neko vreme, možda duže, možda kraće. Tek, imate dečka ili devojku. Lepo vam je s njima i srećni ste. Nemate ni najmanju želju da raskinete. Sve je super. Onda, nekom prilikom, negde, dok vaš dečko ili devojka nisu s vama, upoznate nekog momka ili devojku. Dopadnu vam se, lepo se ispričate, lepo se smejete zajedno i – ništa. Samo, svom dečku ili devojci ne spominjete taj susret, ne spominjete svog novog poznanika ili poznanicu. Sebi govorite da nema šta da se priča, ništa se nije desilo. Jeste, baš vam je prijalo društvo te osobe, ali se ništa nije desilo, a ionako ih više nećete videti.
Ovaj poslednji deo ne ispadne uvek tačan. Možda slučajno tako ispadne, a možda i ne; tek, tu osobu vidite ponovo, i ponovo. Shvatite da vam njegovo ili njeno društvo jako prija, bez obzira na to što se toliko razlikuju od vašeg dečka ili devojke (koje i dalje jako volite), ili možda baš zbog toga. Dečku ili devojci i dalje ništa ne spominjete, opet pod izgovorom da se ništa ne dešava (mada, ako se stvarno ništa ne dešava, otkud onda ta potreba za prikrivanjem novog poznanstva?). U jednom trenutku stvari krenu malo dalje, možda pod uticajem pića, možda ne. U poslednjem trenutku uspete da se suzdržite, setite se da imate dečka ili devojku koji vas mnogo vole i koje vi mnogo volite i ne želite da ih povredite, pa manje-više pobegnete.
Uplašeni ste i posramljeni. Mada vam srce ludački bije od straha, ne možete da izdržite a da celu stvar ne ispričate svom dečku ili devojci – jednostavno niste u stanju da držite to u sebi. Nadate se da će vas saslušati sa razumevanjem, da će vas utešiti, to je ono što vam je sada najpotrebnije, pa i nemaju zašto da se ljute na vas jer se ništa nije stvarno desilo; moglo je, ali ipak se nije desilo. To je svakako dokaz vaše ljubavi, sad bi sve trebalo da bude još lepše nego ranije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com