Tek što ste došli iz škole, niste još ni ruke oprali, a kamoli da ste se malo izduvali, a vaša majka već počinje s pitanjima. Kako je bilo u školi? Jeste li nešto odgovarali? Kako je to prošlo? Šta je s onim takmičenjem, jeste li se prijavili za njega (ne, to takmičenje je kroz tri meseca, što ste joj rekli već sto hiljada puta)? Je li dobro ona vaša drugarica? Nešto je kašljala, da li se oporavila? Kako je, ovaj, kako je ona? A vaš dečko (devojka), šta ima novo s njima? Jesu li uspeli da…
Prosto poželite da provrištite na majku da prestane sa zapitkivanjem. Zapravo, moguće je da i jeste viknuli na nju – i to ne jednom. Onda se ona uvredi, naljuti, možda neko vreme neće da priča s vama, a možda odmah podvikne na vas da ne smete tako da se obraćate sopstvenoj majci i da ćete dobiti batine ako tako nastavite i ako vas nije sramota da u tim godinama dobijate batine (na šta pomislite da bi valjda nju trebalo da je sramota da vas tako velike tuče). Ne znate šta da uradite.
Kako da objasnite majci da vam je njeno zapitkivanje o svakoj pojedinosti vašeg života zaista zamorno, kao da ste na robiji i morate sve da raportirate – a niste čak ni problematičan tinejdžer – ne pušite, ne pijete, ne drogirate se, nemate probleme u školi, ne pravite gluposti? Na koji način da joj objasnite da želite malo privatnosti? Kako da joj objasnite da biste joj ionako sami ispričali većinu onog što vas zapitkuje, samo kad bi vas pustila da malo predahnete umesto da vas onako s vrata odmah propituje?
Za početak, udahnite i odbrojte u sebi do deset kako ne biste odmah planuli na majku. Pod paljbom pitanja to može biti teško, ali pokušajte da upamtite da vas majka voli i brine za vas, i da vas toliko zapitkuje jer želi da bude deo vašeg života – ne kao neke majke koje nemaju pojma šta im se dešava s decom, koje gledaju ili samo svoju karijeru ili samo muža i kuhinju. Vaša majka želi da bude u toku, kako bi odmah mogla da vam pomogne, ako ustreba. Uspeli ste da udahnete i da ne planete? Odlično.
Smireno i bez buke objasnite majci da razumete njenu potrebu da bude deo vašeg života i da ona to i jeste. Govorite jasno i razgovetno, u kratkim rečenicama. Recite majci da vam zaista smeta kad vas odmah s vrata propituje, jer je vama, nakon škole (žurke, treninga), potrebno neko vreme da saberete sopstvene misli i utiske, te da to ne možete da učinite ako odmah morate da odgovarate na njena pitanja. Recite joj da ćete joj ionako sami reći većinu onoga što vas pita – samo treba da vam omogući malo tišine kad stignete kući.
Zvuči jednostavno? Jeste jednostavno. Što je još bolje, u najvećem broju slučajeva upali. Moguće je da će se vaša majka i nakon ovakvog dogovora ponekad zaneti i ponovo početi s propitkivanjem kako stignete kući – u tom slučaju, samo je nežno podsetite na dogovor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com