Raznorazne uvrede i etikete možete da čujete još u vrtiću, a dobijate ih i tokom osnovne i srednje škole, pa i kasnije, celog života. Dobro je znati kako da reagujete kada se to desi kako biste se uspešno odbranili i uskratili zadovoljstvo onome ko vas vređa.
Uvrede su stvar trenutka, reči kao „glupača“, „ćurka“, „kreten“, nešto što ima veze s nekom vašom fizičkom manom… Izgovore se prilikom svađe ili, još češće, dobacuju vam ih dok prolazite. Šta učiniti? Poslušati savet koji većina majki daje za ovakvu situaciju: ignorišite dobacivanja. Prođite pored onih koji dobacuju kao da ništa nisu rekli. Ili, ako ste dobri sa živcima i vešti s rečima, pružite onima koji vam dobacuju reakciju suprotnu od one koju očekuju – kažite im nešto duhovito i poklopite ih. Ova druga varijanta je preporučljiva samo ako ste u stanju brzo da smislite odgovor za „poklapanje“ i ako imate dovoljno dobru kontrolu nad sobom da ne dopustite da vas uvrede iznerviraju.
Čak i ako niste toliko vešti, ostaje vam varijanta ignorisanja. Ignorisanje često ne profunkcioniše odmah, ali ako ste dovoljno uporni, uspećete. Ono što hoće oni koji vas vređaju jeste da vide vašu reakciju – da planete, iznervirate se, rasplačete, na neki način pokažete da su vas njihove reči uznemirile. Ukoliko vaša reakcija izostane, onima koji vas vređaju će dosaditi (nije zabavno ako vi ne reagujete), plus bi, ako nastave s uvredama, a vi ne reagujete, rizikovali da sami ispadnu smešni, otprilike kao da zidu dovikuju da je glup. Prođite pored njih kao da ne postoje i nakon nekog vremena ostaviće vas na miru.
S „etiketama“ već ide nešto teže, jer to nisu stvari trenutka. Etikete se delom zasnivaju na istini, na onome kako vas drugi vide (recimo, štreber, fufica, kučka, pametnjakovićka, muškarača…), pa to izražavaju na uvredljiv i zloban način. Protiv etikete je moguće boriti se na dva načina. Jedan je da je nosite s ponosom i svima pokažete dobre strane toga što ste baš takvi, a drugi je da je ne prihvatite, već da pokažete da ste drugačiji od toga. Kako učiniti jedno, a kako drugo?
Recimo, nazivaju vas štreberom. A vi ne vidite ništa loše u tome što redovno učite i imate dobre ocene, niti za sebe smatrate da ste dosadna soba koja ne ume da se zabavlja i ne voli zabavu. Možete s ponosom istaći da ste štreber – ne hvalisanjem, već tako što ćete ponuditi drugima da im pomognete da savladaju gradivo s kojim imaju problema, tako što ćete, kad je to odeljenju potrebno, razgovarati s nastavnicima (koji vas verovatno uvažavaju jer ste dobar đak) i zamoliti ih da odlože kontrolni ili ispitivanje, tako što ćete, u dogovoru s nastavnikom, održati neko interesantno predavanje (nešto što ima veze s predmetom, zanimljivo je, a nije baš sasvim tesno povezano sa školskim gradivom) iz svog omiljenog predmeta…
Možete i odbiti etiketu štrebera, tako što ćete upadljivije pokazati i svoju drugačiju stranu. Napravite žurku, organizujte neku akciju koja ima više veze sa zabavom nego sa školom, pojavite se u školi luckasto obučeni (ne baš tako da vas nastavnik pošalje kući da se presvučete)… Puno je načina da pokažete da niste orijentisani samo na školu i učenje, već i na razne druge stvari.
U svakom slučaju, i s uvredama i s etiketama je moguće izboriti se. Ne dopuštajte nikome da vas omalovažava ni ponižava, to nije nešto što morate trpeti niti prihvatati. Hrabro, i srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com