Mnogima se desi da se osećaju besno, povređeno, plačljivo, grozno, a zapravo ne znaju zbog čega se tako osećaju. I onda se bezveze istresu na nekome, posvađaju se, rasplaču se, a da nemaju pojma šta im je bilo. Neretko je odgovor u hormonima.
Kako to otprilike izgleda? Imate neko intenzivno osećanje – plače vam se, besni ste, jako ste neraspoloženi… Ne znate zbog čega se tačno tako osećate, ali šta god da se desi onda kada se tako osećate, smesta se još više razbesnite, ili se rasplačete, ili… Sve vam smeta, ništa vam nije po volji. To ume da bude prilično nezgodno, jer se onda desi da se s nekim posvađate ni zbog čega i, pošto vam je potreban razlog da budete besni (pa niste valjda besni bez ikakvog razloga, nelogično je!), osobu s kojom ste se posvađali optužite za sve i svašta i mnogo toga ružnog joj kažete. Ili, neko nešto kaže, a vi se rasplačete i osećate se jako povređeno, i optužite tu osobu da je užasna prema vama, a zapravo se radi o sitnici.
Ne bude uvek loše ni neprijatno, nekada ste i bez ikakvog posebnog razloga srećni i veseli i super raspoloženi, super ste prema svima, ništa ne može da vam pokvari raspoloženje. Osećaj je divan, samo što se nekad desi da naglo iz njega pređete u plačljivo raspoloženje, koje vas onda još teže pogodi.
O čemu se ovde radi? Neretko, o hormonima. Hormoni vam "divljaju" telom (ništa neobično u pubertetu) i jedna od posledica budu i veoma intenzivna osećanja, kao i njihova nagla promena. Ma, nemoguće, ne može da bude tamo nekakva hemija u pitanju, pa znate valjda šta osećate, to što osećate je vrlo stvarno! Jeste stvarno, niko to ne poriče – samo uzrok nije u nečemu što je neko rekao i/ili učinio, nije u onome što vam se desilo, već u tome što se više lučio ovaj ili onaj hormon.
Šta vi tu možete? Ne mnogo – pubertet i hormonsko "divljanje" će trajati onoliko koliko će trajati. Ipak, niste ni potpuno bespomoćni. Možete pokušati, kad vas uhvate intenzivna osećanja, da ne reagujete smesta (mnogo lakše reći nego učiniti), već da zastanete i razmislite da li je neko stvarno rekao ili učinio nešto toliko loše, ili se ipak radi o nečemu zbog čega bi bilo besmisleno svađati se jer je sitnica u pitanju. Znamo da to nije lako, ali ako vam uspe, mogli biste i sebe i drage osobe poštedeti nepotrebnih sukoba i optuživanja, zbog kojih biste se inače i kasnije jako dugo osećali loše, mnogo duže nego što bi vas "hormonsko raspoloženje" držalo.
Takođe, jednom kad procenite situaciju i vidite da za vaša osećanja ne postoji objektivan spoljni uzrok, mogli biste da se osetite za nijansu mirnije i da jednostavno čekate da vas to raspoloženje prođe. A u međuvremenu, ako je raspoloženje loše, možete i da se zanimate nečim za šta znate da vam popravlja raspoloženje – slušanje muzike, igranje kompjuterskih igara, čitanje… Bilo koji vid rekreacije, naročito na svežem vazduhu, takođe pomaže da se osetite bolje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com