Super je imati svoju ekipicu prijatelja, one s kojima se redovno viđate, družite, sve bitne stvari – lepe ili ružne – delite s njima… Zato ume jako da boli kada pomislite da će se takva ekipa raspasti, ili kada gledate kako se raspada i ne postoji ništa što možete da učinite. A takve stvari se dešavaju.
Družite se godinama s tim ljudima. Podrška ste jedni drugima, toliko je zajedničkih izlazaka bilo, zajedničkih pravljenja gluposti, međusobnog pomaganja kada je to bilo potrebno, toliko toga ste prošli… Naravno, povremeno je tu bilo i neslaganja, ali ništa ozbiljno. A onda je došao trenutak kad vam se čini da je veliki sukob na pomolu.
Obično do takvog sukoba dođe kada se jače „pokače“ dva inače dominantna člana ekipe (teoretski, niko tu nije glavni, ali u praksi, postojaće jedna, dve, tri osobe koje primetno češće nego ostali odlučuju šta će se raditi). Nekada na sukob dodatno utiče ako je onaj ko je inače dežurni pomiritelj (skoro svako društvance ima nekog takvog) iz nekog razloga odsutan, pa nema ko da efikasno smiri strasti. Onda padne dogovor da će se ekipa naći tad-i-tad da se ozbiljno porazgovara, i vi se isprepadate da će doći do neke jače svađe.
Pokušajte da se ne prepadate. Ne mora nužno da bude loše ni ako dođe do svađe, jer se i kroz svađu mnogo toga može raspraviti i problemi se mogu rešiti. Pored toga, jednom kad do većeg „kačenja“ dođe (a dođe pre ili kasnije), još je i bolja varijanta da se društvo okupi pa da svi zajedno učestvuju u razgovoru (glavnu reč će imati oni dominantni, ali će i ostali imati priliku da kažu svoje mišljenje) – gora varijanta je kad se dominantni toliko međusobno posvađaju da u potpunosti prestanu da se druže i još zahtevaju od ostalih da odaberu stranu.
Šta kad dođe do velikog sukoba u ekipi? Pokušajte da budete pozitivni i da ne stajete ni na čiju stranu. Budite prijateljski nastrojeni prema svima. Ako je neko iz društva na neki način jako povredio nekog drugog iz društva, pružite podršku onome ko je povređen – ali stavite do znanja i jednom i drugom da ih oboje i dalje volite (da ne bude zabune, ovde ne govorimo o povredama za koje se ide u zatvor).
Mnogo više od toga ne možete da učinite. Moguće je da će se tokom sukoba neke stvari iskristalisati, posvađani će reći svoje i vremenom će se pomiriti. A moguće je i da će vam se društvo zaista raspasti. To boli, znamo, ali ljudi se vremenom menjaju, i dešava se da otkriju da više nemaju dovoljno toga zajedničkog da bi ostali na okupu. Sve što tu možete jeste da ostanete svoji i da nastavite svojim putem – u okviru ekipe ili dela ekipe ako je moguće, ili sami na neko vreme, dok ne nađete novo društvo s kojim ćete imati više dodirnih tačaka. S njima nemate onu lepu zajedničku prošlost koja vam toliko znači, ali možete imati lepu budućnost koja će vam vremenom značiti isto toliko.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com