Večito nešto u ruci

Sedite s društvom, pričate, šalite se i vrtite hemijsku olovku u ruci (ili „škljocate“ njome, što iritira sve prisutne), ili u ruci vrtite gumicu za kosu, šnalu, bilo šta… Još ako je šnala tuđa (recimo, uzeli ste je s police koja je pored vas, a sedite u drugaričinoj sobi) i ako je polomite dok je tako nervozno vrtite po prstima, eto nezgode. Nezgoda nije samo što možete da nehotice polomite nešto tuđe. Dobro, jeste blam polomiti tuđu stvar, ali to nije jedino čime ćete zasmetati svojim prijateljima.

Postoje oni koji imaju običaj da stalno nešto vrte po prstima. Mogu oni da budu super prijatelji, ali ta njihova navika ume da iritira. To čime se njihovi prste „zanimaju“ može da proizvodi iritirajuće zvuke ili može slučajno da se polomi, plus, odvlači pažnju svih prisutnih. Zamislite situaciju: priča vaša ortakinja neku superzanimljivu priču, svi je pažljivo slušate, samo jedna osoba u društvu proizvodi „škljoc… škljoc… škljoc…“ zvuke, ili vam je u uglu oka sve vreme pokret te osobe kojim pomera to što joj je u ruci. Šta ćete pomisliti? Da tu osobu superzanimljiva priča vaše zajedničke prijateljice ne zanima i da svoje odsustvo zanimanja pokazuje na veoma nepristojan način.

Sad, ako ste vi osoba koja stalno ima običaj da nešto drži u ruci i da nešto vrti po prstima, odlično znate da to što radite nije ni zbog nepristojnosti ni zbog nedostatka zanimanja. Zanima vas prijateljičina priča isto koliko i sve ostale iz društva. To što vam je stalno nešto u ruci ima potpuno drugačiju svrhu od razbijanja dosade – nervozni ste, a držanje nečega u ruci vas smiruje, daje vam nešto da radite i tako vam odvlači pažnju od nervoze. Kao što neko žvaće žvaku, a neko gricka nokte, tako vi „muljate nešto“ po rukama.

Ipak, iako bezazlena, ova navika smeta svima oko vas. Onemogućava ih da se koncentrišu na ono što ih zanima. Plus, to što vam je nešto stalno u ruci slabi koncentraciju i vama – zanima vas ono o čemu vaše društvo priča, ali ste slabije u stanju to da pratite. Šta učiniti? Osloboditi se ove navike – evo i kako.

Potreban vam je svestan napor i u početku vam neće biti prijatno. Ako ste, recimo, s društvom u kafiću, usredsredite se na to da vam ruke sve vreme budu na stolu i da ništa „zgodno za muljanje“ ne bude u njihovoj blizini (potrudite se i da svoju naviku ne zamenite lupkanjem prstiju po stolu ili nečim sličnim). Biće vam potreban svestan napor, ali ćete biti i nagrađeni: primetićete kako vam je lakše da pratite šta vaši prijatelji pričaju, primetićete da su manje nervozni (jer ih vi manje iritirate), a, zbog postignutog uspeha, osetićete i samopouzdanje (veoma prijatan osećaj).

U početku će vam svaki put biti potrebno da se usredsredite da ništa ne vrtite po prstima. Kasnije ćete se navići i biće vam drago što ste se oslobodili te navike, jer ćete se osećati mnogo prijatnije i opuštenije – da i ne spominjemo da će i vašim prijateljima postati lepše u vašem društvu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com