Tražite nešto veselo i zabavno što ćete čitati za vreme raspusta (istina, treba i lektiru da pročitate, ali – ko još čita lektiru?). Ako može, nešto što možete da čitate zajedno sa društvom, pa da se zajedno smejete? Našli smo baš takvu knjigu za vas: „Angus, tange i ljubljenje sa vatanjem“ Luiz Renison.
Ovaj izuzetno duhovito napisani roman (nazivaju ga i „Bridžit Džouns za tinejdžere“, i definitivno je zabavniji od knjiga o Bridžit Džouns) jeste priča o Džordžiji Nikolson, tinejdžerki iz Londona. Angus iz naslova je njen mačak, mešanac domaće i škotske divlje mačke. Možete da zamislite na šta liči držanje poludivlje mačke usred grada – Angus je u stanju da pojede otirače, svoj povodac, vreba i želi da pojede komšijsku pudlicu, a takođe vreba i pokušava da ulovi automobile (ne, ne izmišljamo!), rakete za vatromet (ostane oprljen, ali mu to nimalo ne smeta), kao i sve ostalo što se mrda, bez obzira na veličinu.
Pored Angusa, upoznaćete i Džordžijine roditelje (na koje ona, kao i svaki tinejdžer, ne obraća baš mnogo pažnje), kao i njenu trogodišnju sestricu Libi (valjda jedino živo biće koje Angus nikada nije ni ogrebao). Tu su i Džordžijina najbolja drugarica Džes, šašave Džeki i Elison (u prevodu, uvek pune ideja koje sve uvale u nevolju – ali se zato sjajno provedu) i, veoma važan, seks bog, to jest Robi, četiri godine stariji dečak u koga je Džordžija zaljubljena.
Dodajte pomalo strogu devojačku školu u koju Džordžija ide (obavezno nošenje beretki – to što beretke upropaste frizuru nastavnice nije briga), što prosto mami na smišljanje ludorija kojima bi se oživeli dosadni školski dani; dodajte to što Robi izlazi sa Lindzi, devojkom baš iz Džordžijine škole; što je Džes zaljubljena u Tomija, Robijevog mlađeg brata; dodajte kako izgleda kad prvi put pokušate da obrijete noge vrlo oštrim brijačem (pa se isečete), a i obrve vam se ne sviđaju, pa probate da ih sredite pincetom, ali to boli i dugo traje i onda ih samo malo recnete brijačem, pa, da izjednačite, morate i sa druge strane, sad opet prva strana ne valja… A onda vam se, nekako, baš i ne izlazi iz kuće. Dodajte hiljadu sitnih zgoda i nezgoda koje se dešavaju Džordžiji i njenim prijateljima – posle svake ćete se smejati i reći: „Ovi nisu normalni!“ Pored toga, dok Džordžija kuje planove kako da bude s Robijem, njeni roditelji pominju neki tamo Novi Zeland, jer je nezaposlenost u Engleskoj velika – ali roditelji stalno nešto pričaju, kakve veze ima Novi Zeland sa bilo čim važnim?
Ova vesela knjiga ima više šansi da zainteresuje devojke, jer je glavni junak tinejdžerka. Međutim, mogla bi da bude interesantna i dečacima, ukoliko žele da saznaju kako devojke razmišljaju, šta im znači što se svaki čas kikoću, da li one baš sve znaju i da li su baš tako sigurne u sebe kao što izgledaju… Ukratko: knjiga koja će nasmejati sve.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com