Postoje devojke koje su sklone tome da, kad ih nešto uzruje ili uzbudi, bilo u dobrom ili lošem smislu, vrište, ciče ili na sličan način izražavaju svoja osećanja. Najčešće nisu ni svesne koliko to može da bude odbojno okolini.
Ode na koncert i vrišti (zar nije na koncertu zbog muzike, koju od vrištanja ne može da čuje)? Neko kaže nešto što ona smatra baš uzbudljivim, pa svoja osećanja izražava vrištanjem ili cičanjem. Priča s drugaricama, prepričavaju najnovije tračeve, i malo-malo, pa vrišti ili ciči. Vidi nešto što joj je baš slatko i simpatično – pa vrišti (ako je to slatko i simpatično neka životinjica, najverovatnije će na takav zvuk pokušati da pobegne). Nešto je razbesni – vrišti. I tako redom.
Zašto bi neko vrištao svaki put kad oseti neku jaču emociju? Najčešće zato što je naučen da tako treba. Recimo, devojka je stekla utisak da je takvo ponašanje ženstveno, da se prave žene tako ponašaju. Ili smatra sebe temperamentnom osobom i uverena je da ne može drugačije da se ponaša, to je jače od nje, ona je takva, ništa se tu ne može. Ili… Različita su moguća objašnjenja.
Bilo bi dobro znati da takvo ponašanje nije ženstveno, nego iritirajuće. Niko ne želi da vas čuje da vrištite (ima kome je to prihvatljivo u seksu, ali inače, vrištanje je signal da nešto nije u redu, i zvuči jako neprijatno). Temperamentna osoba koja ne može drugačije? Vrištanje je naučen oblik ponašanja, ne neodvojivi deo nečije prirode, a ono što se nauči može i da se zaboravi. Vrištanje kao način da se pokažete kao pravo žensko i time privučete momke? U najvećem broju slučajeva "vrištavice" ih odbijaju. Naročito ako vrište svaki čas, to će većina i momaka i devojaka smatrati najobičnijim foliranjem, i to vrlo iritirajućim oblikom foliranja.
Šta učiniti ako imate običaj da često vrištite, a to nije zato što imate jake bolove? Odviknite se od toga – po mogućnosti pre nego što svi pobegnu od vas i potraže neku osobu prijatnijeg glasa i prijatnijeg ponašanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com