Zabava bi, kao što joj i naziv kaže, trebalo da služi tome da vas zabavi, da vas opusti, dovede u dobro raspoloženje… Međutim, nekada se desi da ono što je trebalo da bude zabava postane veliko opterećenje, da vas zamara.
Tipičan primer: kompjuterska igra koju igrate kad god imate vremena za to. Nekada je reč o nečemu čime se zabavljate sami, nekada o igri za koju vam je potreban internet, i tokom igranja te igre upoznate se i s drugim igračima, nekad i formirate timove, nekad samo ćaskate i razmenjujete iskustva. Tek, jako puno vremena provodite igrajući tu igru, i ona vas sve više obuzima. Odlažete odlazak na spavanje kako biste igrali samo još malo. Ne uspevate dobro da se naspavate jer sanjate tu igru (ako već ne nameštate alarm da vas probudi u određeno vreme, kako biste nastavili s igrom). Ako ne možete da je igrate (imate druge obaveze, ili probleme s kompjuterom, s internetom, sa serverom koji hostuje igru…), osećate se uznemireno, loše, maltene samo o toj igri mislite. Prva stvar na koju pomislite kad se probudite je ta igra. Prepoznajete li se u ovom opisu?
Ako ste u takvoj situaciji, to vremenom postane krajnje naporno. I dalje je zabavno, ali i opterećujuće, i oduzima vam sve više od života. Šta tada? Najbolje je, čim primetite da ste u takvoj situaciji, na neko vreme se odvojiti od kompjutera i prestati s tom igrom. Dokle? Sve dok ne prestanete da je sanjate i dok ne prestanete da osećate da vam toliko nedostaje da ne možete da prestanete da mislite o njoj. Dok ne dođete do toga da, kad pomislite na tu igru, pomislite da bi bilo baš zabavno da je igrate, ali da će biti sasvim u redu i ako radite nešto drugo.
U životu ionako ima previše obaveza i opterećenja; zaista nije neophodno od nečega što bi trebalo da bude igra i zabava napraviti još jedno u nizu opterećenja, opterećenja koja vam ne dopuštaju da zaista živite s uživanjem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com