Mnogo je tinejdžera koje roditeljske zabrane jako nerviraju. Ipak, trebalo bi imati na umu da vam roditelji ne zabranjuju nešto kako bi vam zagorčali život, već se trude da vas zaštite i pomognu vam. Vaši roditelji vas vole i žele vam dobro.
Uz svu svest da vas roditelji vole, zabrane i dalje smetaju. Ograničavaju vam izlaske u ovoj ili onoj meri, neki roditelji svojoj deci ne dopuštaju ni izlaske, ni ljubavne veze. Ne dopuštaju vam uvek da se obučete onako kako biste hteli, morate ovo, ne smete ono… Može da bude zaista naporno i frustrirajuće – a nije da ste vi besni i ko zna šta zahtevate, vaši zahtevi vam se čine sasvim normalnim. Šta učiniti?
Za početak, setiti se da želja vaših roditelja nije da vam zagorčaju život. Naprotiv, oni žele da vam olakšaju, da vam pomognu, da vas zaštite. Cigarete i alkohol vam brane vašeg zdravlja radi. U toku radne nedelje vam ne dopuštaju da izlazite do kasno jer ujutru morate u školu i bićete neispavani. Izlaz vam je čak i vikendom do jedanaest uveče, što vas onemogućava da odete u klub ili diskoteku s prijateljima jer u to vreme ljudi tek stižu? Najverovatnije se radi o roditeljskom strahu, o njihovom pokušaju da vas zaštite. Određuju vam šta ćete da obučete kako bi vam zaštitili zdravlje (na niskim temperaturama minić i goli stomak i bubrezi zaista nisu dobra ideja). Nekada, zabrane potiču i od toga što je roditeljima tako lakše; ako treba da ustanu rano ujutru i idu na posao, ne žele da do kasno ostaju budni čekajući da se vi vratite, a iz straha za vas neće moći da spavaju. Ili im je lakše da vam nešto zabrane nego da misle o mogućim posledicama ukoliko vas puste.
Nakon što ste se toga setili, potrudite se da se pokažete kao odgovorna osoba. Dajte sve od sebe da imate dobre ocene. Pomozite roditeljima u kući, nemojte čekati da vam narede da spremite sobu, već je redovno sređujte, ponudite da izbacite đubre, da operete sudove, da usisate stan, obrišete prašinu… Na taj način pokazujete roditeljima da niste samo dete koje nešto zahteva, već ste zrela osoba koja koliko može doprinosi tome da vam svima bude bolje.
A onda razgovarajte s roditeljima. Mirno, bez povišenog tona, objasnite im zbog čega nešto želite. Unapred isplanirajte šta ćete im reći; na primer, ako se o izlasku radi, recite im kad biste izašli i kad biste se vratili, s kime biste bili, ko bi vas dovezao ili dopratio kući. Stavite im do znanja da ste razmislili o celoj stvari i pobrinuli se da budete bezbedni, kao i da ste uradili domaće zadatke, sredili sobu, naučili lekciju za sutra. Moglo bi da pomogne. Malo po malo, kako vam bude uspevalo da nešto dobijete, tražite i malčice više.
Ništa ne pomaže, ma koliko se vi trudili i ma koliko razumno bilo ono što tražite? Onda vam preostaje samo strpljenje i trud. Trud da završite školu, pronađete posao i osamostalite se – dok to ne uradite, dok vas roditelji izdržavaju i brinu o vama, imaće i pravo da vam određuju šta radite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com