Mnogo koji tinejdžer se ne jednom zapitao za svoje roditelje, ili neke druge starije osobe, zar je moguće da ih toliko ne razumeju – zar nisu i sami nekad bili mladi? Bili su, ali će vam nekada nešto zabraniti jer su zaboravili kako je to, a nekada baš zato što nisu zaboravili.
Često se pominje da se u pubertetu u organizmu napravi prava hormonska bura. Ta bura, između ostalog, izaziva veoma jake emocije, pa vam se sve što se dešava – a dešava se puno toga – čini jako intenzivnim. Sve proživljavate uz izuzetno snažne emocije, i dobre i loše stvari. Nakon puberteta, situacija s hormonima uglavnom se smiri, što znatno olakšava da se stvari sagledaju "hladnije glave". Neće se uvek tako sagledavati, i oni kojima je prošao pubertet i te kako umeju da "eksplodiraju", ali je ipak mirnije. Onda može da bude teško razumeti zašto neko toliko "diže frku" zbog nečega što zapravo i nije krupna stvar. Roditeljima ostane sećanje da su i oni nekad slično reagovali, ali im bude teško da se sete zašto, kakav je to stvarno osećaj bio – plus imaju sećanje na to da su istu ili sličnu situaciju "preživeli" i da im to što se s nekim nisu smuvali ili što nekud nisu izašli nije upropastilo život. Kada vam kažu da će i to proći, verujte im – govore iz ličnog iskustva.
U nekim slučajevima roditelji se i suviše dobro sećaju onoga što su sami činili kao mladi. Sećaju se grešaka koje su učinili, pa se zbog njih kajali, recimo – i ne žele da vi ponovite njihove greške, ne žele da i vi proživljavate bol koji su oni proživeli; žele da vas, ako ikako mogu, poštede toga, da vama bude bolje nego što je bilo njima. Pamte i opasnosti kojima su se nepromišljeno izlagali, u "nije to ništa" fazonu, i nekad se slede od straha kad se sete kako su mogli da nastradaju zbog ludiranja, a još ih više isprepada mogućnost da nastradate vi, jer srljate u opasnost koju ignorišete. A tu je i sećanje na sve one trenutke kada se nisu korektno poneli, kada im je, recimo, bilo baš zabavno da nekoga zavedu pa ga ostave, samo da bi kasnije mogli time da se hvale u društvu, i jako ne žele da se iko ikada prema vama ponese na takav način.
Zar nisu i oni bili mladi? O, da, bili su. Na neke stvari je sećanje izbledelo pa im je teže da vas razumeju, a na neke stvari je sećanje još uvek previše intenzivno – na stvari koje nikako ne žele da se dese vama, pa se, nekad i krajnje agresivno, trude da vas od njih poštede i sačuvaju.
Razumite ih. Nije ni njima lako.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com