Jedna od stvari koje mogu da zbune nemali broj devojaka jeste zašto njihov dečko ne priča o svojim osećanjima. Ona mu kaže da ga voli, zašto i on njoj ne kaže nešto slično? Da li je ne voli, nema osećanja, stidi se, o čemu se tu radi?
Naravno, to se ne odnosi na sve momke. Kao što ima onih kojima je teško da iskažu osećanja, ima ih i kojima to nije problem, zasuće vas slatkim rečima (što ne mora uvek da znači da su te reči iskrene). Zašto onda i vaš dečko ne priča o tome šta oseća prema vama? Više je mogućih razloga.
Momci i devojke rastu na drugačiji način. Za devojčice je normalno da razgovaraju o osećanjima, kao i da ih otvoreno pokazuju, plus su devojčice, uopšteno uzev, sklonije i razgovoru kao takvom. Zato im nije naročit problem, kad postanu tinejdžerke, ili kasnije, da svoja osećanja verbalizuju. S dečacima je drugačije. Premda više nije toliko često nekadašnje uverenje da je sramota ako muško plače, s dečacima malo ko razgovara o osećanjima, i onda oni neretko i ne nauče kako to da rade. Uz to, negde još postoje potpuno pogrešna uverenja o tome koja su osećanja prikladna za dečake – recimo, ljutnja i bes mogu da budu prikladni, ali strah, tuga, ili nežna osećanja nipošto nisu. Što ne znači da dečak neće osetiti strah, tugu ili ljubav, ali bi mogao da nauči da takva osećanja skriva – i da uopšte ne priča o njima. I, kad otvoreno pričate o tome da volite nekog, ranjivi ste, neće se svako usuditi da se na takav način izloži.
To što on ne priča o svojim osećanjima prema vama ne znači da ih nema. Ni blizu. I razgovor nije jedini način da saznate šta on oseća prema vama – njegovi postupci će vam to sasvim lepo reći. A ako su vam ipak potrebne i reči, otvoreno ga zamolite za to – naravno, kad ste vas dvoje nasamo, kad nema nikog sa strane ko bi vas mogao čuti. Momak koji vas voli želi da budete srećne pored njega, pa ako mu kažete da vam je to potrebno, vrlo je verovatno da će vam uslišiti želju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com