Jedna od stvari koje momcima često uopšte nisu jasne u vezi s devojkama jeste to što mnoge od njih da tvrde da su debele, iako to uopšte nisu. Nekad je razlog za to taj da devojka stvarno smatra da je debela, a nekad jednostavno želi da čuje kompliment.
Čuli ste, sigurno, više devojaka kako kažu da su debele. Desi se da je za neku od njih to istina, ali znatno je češći slučaj da devojka izgleda sasvim normalno. Ili je nešto krupnija, ali i dalje vrlo daleko od onoga što biste nazvali debljinom, osim ako poredite s kosturom iz kabineta za biologiju. Neke od njih su čak i prilično mršave – a opet za sebe kažu da su debele. Šta im je? Devojke se bar gledaju u ogledalu, zar ne vide da nisu debele?
Neke od njih – mnoge od njih – zaista smatraju da su debele. To potiče od velikog osećanja nesigurnosti, od velikog nedostatka samopouzdanja. Na televiziji, preko Interneta, po časopisima gledaju ultramršave manekenke, čiji je izgled često kompjuterski doteran, i vide mršave devojke savršene kože i kose, i smatraju da treba na to da se ugledaju. A, najčešće, jednostavno ne mogu tako da izgledaju, jer im je genetika namenila drugačiji oblik tela i zato što ni same manekenke ne izgledaju sasvim tako, već se to uz pomoć šminke, osvetljenja, specijalnih folija i tkanina i kompjutera doradi. Ali želja za takvim izgledom ostaje, kao što ostaje, makar i nesvesno, i uverenje da drugačiji izgled nije lep, i tu spada i ideja da su one debele (što se, za razliku od nekih manekenki, ne onesvešćuju od gladi, nema veze).
Nekada se ne radi toliko o nesigurnosti koliko o želji da se dobije kompliment. Devojka će tako pred svojim momkom ili pred drugaricama reći da je debela i nadati se razuveravanju i komplimentima. I, šta vi da uradite kad vaša devojka kaže da je debela, a vi smatrate da nije i da fenomenalno izgleda? Recite joj da je lepa, recite joj da dobro izgleda. Još i bolje, često joj pružajte komplimente, tako da prestane da oseća potrebu da ih na ovakav način traži.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com