Većina tinejdžera bi najviše volela da živi sa svojim roditeljima – po mogućnosti, s oba roditelja – ali to ne bude uvek tako. Razvodi se dešavaju, a nekada se desi i da dobijete očuha ili maćehu i da morate tome da se prilagođavate.
To uopšte nije lako. Razvod roditelja ili gubitak jednog od roditelja već su bili dovoljno teški – a onda vaša majka ili otac upoznaju nekog novog, i tog novog dovedu i u vaš život. I od vas se očekuje da tu osobu slušate kao da vam je roditelj. Nekada ta osoba ima i sopstvenu decu, što vam još više promeni život – odjednom delite životni prostor i s nekim ko bi trebalo da vam bude kao brat ili sestra. Tu su nove navike tih novih osoba, često i nova pravila, sasvim je moguće da se osećate kao da oni uzurpiraju nešto što nije njihovo. Kako se snaći u svemu tome?
Za početak, pokušajte da prihvatite da vaši tata ili mama imaju pravo da nađu sebi nekog novog. Setite se da nije verovatno da bi u svoj, a naročito ne u vaš, život uveli nekoga za koga misle da nije dobra osoba i da bi vas povredio (može i to da se desi, ali to je već druga priča – ovde govorimo o situaciji kad su vaš očih ili maćeha normalne osobe). A onda pokušajte da se prilagodite novonastaloj situaciji – sopstvenom brzinom.
Možda će se vašoj mlađoj sestri dopasti novi „tata“ mnogo više nego vama i smesta će ga prihvatiti – to je u redu, i ne znači da tako morate da postupite i vi ili ste kreten. Ako vam je potrebno više vremena da prihvatite očuha ili maćehu, nemojte požurivati sebe, ali im dajte šansu. Ponašajte se prema njima s poštovanjem, nemojte ih smesta tretirati kao neprijatelje. Dobili ste, uz očuha ili maćehu, i novog „brata“ ili „sestru“? Niko ne kaže da ih smesta morate obožavati – ali ih ne morate ni tretirati kao da su vam nešto skrivili. Setite se da je i za njih ovo isto toliko zbunjujuća situacija kao za vas.
Nije lako postepeno se prilagođavati kad su vam ti novi ljudi u vašoj sopstvenoj kući (ili ste se vi preselili u njihov stan, pa se osećate još više nesigurno), ali pokušajte. Prihvatite kao činjenicu to da će ti novi ljudi biti deo vašeg života i razmislite pod kojim uslovima je to za vas prihvatljivo, šta pristajete da učinite, a šta ne (recimo, ako ne želite očuha da zovete „tata“, niko nema prava da vas tera na to), i to, bez buke i dobro argumentovano, stavite svima do znanja – ili, ako vam je tako lakše, razgovarajte o tome samo s mamom ili tatom. Kakva će biti organizacija života u novonastalim okolnostima (ko će kuvati, ko šta čisti, takve stvari) odlučiće, kao i uvek, odrasli, i u to se ne treba mešati.
Sasvim je sigurno da se nećete od samog starta osećati lagodno u novoj situaciji – prihvatite to kao činjenicu, ali ne i kao nešto što se s vremenom ne može promeniti. Ako se prema novim ljudima u svom životu (i svojoj kući) ne ponašate kao prema uljezima i neprijateljima, već kao prema osobama koje bi vam se s vremenom mogle dopasti, verovatno će se i oni tako ponašati prema vama i verovatno ćete s vremenom i prihvatiti jedni druge. U suprotnom, ako odmah krenete s neprijateljstvom, samo ćete večito imati bojno polje u sopstvenom domu, što teško da je nešto u čemu ćete uživati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com