Hortenzije su brzo rastući grm koji se lako održava i ističe se u svakoj bašti, modernoj ili tradicionalnoj. Mnogi baštovani vole da ih uzgajaju jer mogu da obezbede prelepo rezano cveće od sredine leta do jeseni. Ali ako ne cvetaju kako biste želeli, ili ako uopšte ne cvetaju, razlog može biti vrlo jednostavan – prenaseljenost, odnosno prenatrpanost hortenzija na jednom mestu.
Prenaseljenost se odnosi na situaciju kada biljke rastu preblizu jedna drugoj. Možda je taj razmak izgledao savršeno kada su biljke bile male, ali to se može promeniti. Hortenzije su relativno veliki grmovi koji rastu između 120 i 360 centimetara u visinu i širinu, pa im je potreban prostor. A biljci se mora dati sve što joj je potrebno da bi bila srećna, uključujući i prostor. Vratiće vam ga gomilom ružičastog, plavog ili belog cveća koje će ispuniti i vašu baštu i vašu vazu.
Kako rešiti prenaseljenost
Prenaseljenost je greška koju svako može napraviti prilikom sadnje hortenzija. Ovo se dešava kada ne uzmemo u obzir razmak koji je biljkama potreban nakon što dostignu svoju punu veličinu. Prenaseljenost dovodi do toga da se takmiče za vodu i hranljive materije, što ih može sprečiti da cvetaju.
Zbog toga ih je potrebno presaditi tako da između njih bude veće rastojanje. A to je najbolje uraditi dok biljka miruje, u kasnu jesen, nakon što je izgubila listove, ili u rano proleće. Ako ne znate kojoj sorti pripadaju hortenzije u vašoj bašti, pokušajte da procenite koliko će široka zrela biljka biti ako ima slobodu kretanja, pa za početak posadite je barem toliko dalje od biljke ili grma pored toga.
Ali prenaseljenost ne samo da uzrokuje da hortenzije prestanu da cvetaju, već može izazvati i gljivične bolesti. Naime, kada su biljke preblizu jedna drugoj, vazduh ne može dobro da cirkuliše, zbog čega su listovi i cvetovi sve vreme vlažni, što je savršeno okruženje za razvoj pepelnice i pegavosti listova. I upravo ove bolesti mogu dovesti do toga da biljka proizvodi manje cveća, piše Tportal.hr.
Osnovna nega hortenzije
Većina hortenzija su listopadne biljke, što znači da zimi gube lišće. Ali pošto brzo rastu, vraćaju se sredinom proleća. Vole puno svetla, ali možda će im trebati popodnevna senka u područjima sa toplim letima. Ovo su cveće koje će rasti u delimičnoj senci sve dok ima najmanje šest sati sunca dnevno. Ako ga nema dovoljno, neće imati dovoljno energije da cveta.
Hortenzije preferiraju bogato zemljište dopunjeno kompostom i najbolje rade sa višenamenskim đubrivom koje se primenjuje jednom u proleće. Vole vlažno zemljište, zato ne dozvolite da se osuše u toplim avgustovskim danima. Takođe vole malo vlage i nisu dobar izbor za uzgoj u pustinjskim područjima. Nanesite nekoliko inča malča u hladnijim mesecima da biste zaštitili njihov korenov sistem. A obrezivanje hortenzija zavisi od sorte koju imate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com