Ova prelepa cvetnica može da se nađe u baštama, vrtovima ili parkovima. Postoji čak 70 različitih vrsta hortenzije, a na našem podneblju su najčešće puzavice, glatke i velikolisne.Hortenzije su nastale u južnoj i istočnoj Aziji, Kini, Koreji i Japanu. Rastu u obliku grma koji može biti visok od 1 do 3 metra. One koje su patuljaste rastu značajno manje, u visinu samo do 30 cm.
Ova prelepa biljka se sadi u proleće, a ono što je važno da znate jeste da rupa ne treba da bude mnogo duboka, ali je važno da bude bar tri puta šira od samog korena.
Takođe je bitno da zemlja bude kvalitetna, kako bi nakon sađenja biljka dobila dovoljnu količinu hranljivih materija.
– Kada se biljka posadi prve nedelje je potrebno zalivati je svakog dana. U obzir dolazi i prehrana biljnog porekla. Organsko đubrivo ili kompost će joj dati sve što joj je potrebno kako bi prebolela presađivanje i kako bi imala dovoljno snage da pokrene ponovni proces rasta i razvoja – savetuje Jasmina Jovanović, dugogodišnja baštovanka.
Hortenzije ne vole previše sunčeve toplote, pa ih je najbolje gajiti u senovitim delovima bašte ili dvorišta. Ukoliko su u saksijama najbolje je osunčati ih u prepodnevnim satima, a onda skloniti u zasenu.
Cvetovi hortenzije mogu biti u nijansama crvene, plave, ružičaste ili u beloj boji.
Cveta tokom celog leta, sve do kasne jeseni i baštama daje posebnu čar.
– Hortenzija nije zahtevna za gajenje. Potrebno joj je dosta svetlosti i voda. To je prvo i osnovno. Tokom leta je slobodno možete zalivati i dva puta dnevno, najbolje ranu ujutru ili kasno uveče. Ono što joj najviše prija jeste voda koja je nekoliko dana odstojala i iz koje su isparila sva hemijska jedinjenja koja mogu da joj naškode – savetuje Jasmina.
Na kraju vegetativnog perioda hortenzije treba orezati, a proces je sličan kao sa ružama. Ona je bezbedna sve do temperature do – 10 stepeni Celzijusa, a ako se jave jači mrazevi biljku treba zaštiti najlonom ili platnenim džakom.
– Za hortenziju je bitno da se pre zime očisti od svih propalih grana i listova, da se uklone precvetali delovi biljke, kako oni ne bi bili potencijalno stanište gljivica i drugih štetočina – kaže Jovanovićeva.
Hortenizije mogu da menjaju boju, od bele do svetlo plave, ljubičaste, pa čak i boje zlata. To zavisi od toga koliko je biljka stara, ali može se na boju uticati i promenom PH zemljišta. Ipak, s ovim se ne bi trebalo igrati.
– Ova prelepa biljka može da promeni boju, ali s tim treba biti veoma oprezan. Neki ljudi su pokušavali da sipaju sredstva kao što su plavi kamen, ali nije svima uspelo. Biljka se osušila – kaže Jasmina Jovanović.
Ukoliko baš želite da joj promenite boju postoje posebne dohrane na kojima je deklarisano da se mogu koristiti za hortenzije, a koje menjaju kiselost zemljišta.
Ipak, ako ne želite da se igrate hemijom ono što naše bake savetuju jeste da se hortenzije zalivaboju cveta ove biljke iz bele u plavu boju talogom od kafe ili razblaženim sirćetom. To može da promeni njihovu boju.
Ipak ona je toliko lepa takva kakva je da nije ni potrebno bilo šta da joj se menja, već samo da se uživa u onoj lepoti koju ova biljka prirodno ima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com