U prethodnom tekstu govorili smo o skidanju stare boje sa stolarije. Korisno bi bilo napomenuti i to da bi, ukoliko plamenikom skidate boju s delova na kojima je staklo, uvek trebalo da okrećete plamen od stakla prema okviru, a ne obrnuto, da se ne zadržavate previše na jednom mestu i eventualno pravite pauze u radu da se staklo rashladi. Na taj način izbeći ćete pucanje stakla. Kad sve to uspešno obavimo, prelazimo na sledeću fazu obrađivanja stolarije.
Koliko god detaljno skidali naslage stare boje, uvek će ostati neki tvrdokorni komadi, a može se desiti i da u žaru posla i sami slučajno ogrebemo i oštetimo podlogu na kojoj se nalazila boja. Posle skidanja boje treba detaljno išmirglati vrata ili neki drugi deo stolarije koji radimo, a zatim veće ogrebotine, pukotine na sastavima i druge nedostatke korigovati akrilnim ili sličnim gitom. Nekada je stolarija toliko oštećena da se mora gitovati i šmirglati i dva-tri puta. Ako je git uz staklo ispucao, valjalo bi ga odstraniti i zameniti novim. Kada se git osuši, ponovo ošmirglamo ta mesta, otprašimo četkom ili krpom predmet koji obrađujemo (da se boja ne bi mešala s prašinom) i zatim nanosimo temeljnu boju.
Pošto se temeljna boja osuši, potrebno je još jedno šmirglanje finim brusnim papirom. Dobro pogledajte predmet koji bojite i otklonite i najsitnije nedostatke koje možete da uočite.
Zatim treba naneti finalni sloj boje, a ponekad i dva sloja. U zavisnosti od toga da li želite sjaj na stolariji ili hoćete da ona ostane bez sjaja, koristićete emajl lak ili uljanu boju. Da biste izbegli preterano prljanje stakla bojom, delove okvira uz staklo bojite na uspravljenom predmetu u vodoravnom položaju.
Bojiti možete četkom ili malim valjkom. Kako god radili, bitno je da na kraju očistite alat i sačuvate ga za neki sledeći poduhvat. To ćete najlakše uraditi onim rastvaračem (razređivačem) koji ste koristili i za razređivanje boje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com