Do raja za biljke praktično odmah uz pomoć jedne životinjice!
U baštama, prisustvo kišnih glista često se doživljava kao dobar znak, jer ovi sitni stvorovi obavljaju izuzetno važan posao koji je od ključnog značaja za zdravlje biljaka i celokupni ekosistem bašte. Kada je zemljište nedirnuto ili pretrpelo minimalno zagađenje, kišne gliste marljivo rade na poboljšanju kvaliteta zemljišta, čineći ga rastresitim i prozračnim, što olakšava kultivaciju.
Za svakog ozbiljnog baštovana, pojava kišnih glista je više nego dobrodošla, jer ono što je korisno za njih, korisno je i za biljke. Odsustvo kišnih glista može ukazivati na probleme u bašti, a biljke možda neće rasti onako kako bi trebalo. Kišne gliste su ključne za uspostavljanje podzemnog života, što je od vitalnog značaja za zdrave i snažne biljke. One razgrađuju mrtvu biljnu materiju, stvarajući hranljive materije koje biljke vole.
Pored toga, dok se kreću kroz tlo, kišne gliste distribuiraju ove hranljive materije unutar tla, čineći ih dostupnijim biljkama. Takođe, njihovo kretanje kroz tlo ostavlja tunelčiće koji zemlju čine rastresitijom i prozračnijom, što olakšava prodor korenja biljaka kroz zemlju. Ovi tuneli postaju svojevrsna podzemna mreža koja omogućava prodiranje kiseonika u zemlju, a kiseonik je neophodan i biljkama.
Tuneli takođe pomažu zemljištu da zadrži vlagu i deluju kao izolacija – na primer, ako je napolju vruće, tlo će ostati hladnije. Izmet kišnih glista je izuzetno koristan jer biljkama obezbeđuje dodatne količine azota, fosfora, kalijuma i magnezijuma – četiri najvažnija elementa u ishrani biljaka. Organska materija koju kišne gliste razgrađuju takođe je hrana za korisne mikroorganizme u tlu koji koriste biljkama.
Ako želite da povećate broj kišnih glista u svojoj bašti, važno je obezbediti im hranu koju vole – lišće, pokošenu travu, domaći kompost, stajnjak itd. Komercijalni kompost je odličan za biljke, ali nije tako privlačan za kišne gliste. Takođe, kišne gliste vole kukuruzno brašno, pa je dobra ideja povremeno posipati ga po zemlji u malim količinama.
Baštovani koriste ovaj trik u proleće. Posipaju malo kukuruznog brašna po zemlji, lagano ga promešaju da prodre u prvih nekoliko centimetara zemlje i poprskaju vodom. Nakon mesec dana, stvaraju se uslovi pogodni za razmnožavanje glista u zemljištu. Zatim, svake dve nedelje posipaju malo brašna po zemlji kako bi održali populaciju.
Ako u bašti imate jednogodišnje biljke, na kraju sezone ne vadite ih iz zemlje zajedno sa korenom, već ih odrežite, a korene ostavite kao hranu za gliste. Takođe, izbegavajte pesticide, fungicide ili đubriva jer se suviše lako apsorbuju kroz poroznu kožu glista i mogu ih oštetiti.
Pre zime, pokrijte baštu biljnim ostacima i lišćem jer na taj način obezbeđujete dovoljno hranljivih materija zemljištu, a samim tim i glistama, i smanjujete gubitak vlage iz zemlje, koju kišne gliste takođe vole. Imajte na umu da je zemlja sa pH vrednošću između 6 i 7 najpogodnija za kišne gliste.
Važno je paziti da ne naškodite kišnim glistama. Sve više baštovana okreće se održivom uzgoju biljaka, pa se trude da što manje obrađuju baštu kako ne bi štetili kišnim glistama. Kada metalnim predmetom obrađujete zemljište i prevrćete ga, neke gliste neizbežno uginu, a druge završe na površini i izložene su pticama i drugim životinjama koje ih jedu. Na ovaj način isušujete i samo zemljište, što ne vole ni kišne gliste ni vaše biljke. Kada je zemljište previše ispošćeno, životinje poput kišnih glista obavljaju svoj posao u njemu, što kao rezultat odmah ostavlja tlo dovoljno rastresitim i prozračnim da na njemu nije potrebno mnogo raditi.
Kako se vi brinete za vaše biljke – javite se u komentarima!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com