Ako ćete ovih dana peći ribu, povrće ili komad mesa, velika je verovatnoća da ćete hranu zamotati u aluminijumsku foliju. Ono čega možda niste svesni je to da će deo folije iscuriti u vaš obrok, a to bi moglo biti loše za vaše zdravlje.
Aluminijum je svuda
Aluminijum se ne pojavljuje samo u foliji: to je najpopularniji materijal za kuvanje koje koriste ljudi u zemljama u razvoju. Njime se oblažu šerpe i tiganji, a nalazi se u nekom kuhinjskom priboru poput velikih kašika za posluživanje. Nekada je tu ulogu ispunjavao bakar, ali vremenom ga je zamenio aluminijum jer je jeftiniji za masovnu proizvodnju i lakši za čišćenje.
Međutim, dok kuvanje hrane u aluminijumskim šerpama ili tiganjima nije loša stvar, problematično je staviti je u foliju pa zatim u rernu. To se događa s kiselom ili začinjenom hranom koja se priprema na visokim temperaturama.
Reakcija na zdravlje
Ljudska tela mogu vrlo efikasno da izluče male količine aluminijuma. To znači da minimalna izloženost aluminijumu nije problem.
Svetska zdravstvena organizacija utvrdila je siguran dnevni unos od 40 mg po kilogramu telesne težine dnevno. Dakle, za osobu koja teži 60 kg dopušteni unos bi bio 2400 mg, ali većina ljudi je izložena i unosi daleko više od ovog preporučenog sigurnog dnevnog unosa.
Aluminijum je prisutan u kukuruzu, žutom siru, soli, bilju, začinima i čaju. Koristi se u posuđu za kuvanje, kao i u farmakološkim sredstvima poput antacida i antiperspiranata. Aluminijum sulfat, koji se dobija iz aluminijuma, koristi se kao koagulant tokom procesa pročišćavanja vode za piće.
Naučnici istražuju predstavlja li preterano izlaganje aluminijumu pretnju ljudskom zdravlju. Na primer, visoke koncentracije aluminijuma otkrivene su u tkivu mozga pacijenata s Alchajmerovom bolešću. Naučnici su ispitivali zajednicu starih ljudi s Alchajmerom i zaključili da je to moderna bolest koja se razvila iz promenjenih životnih uslova povezanih s industrijalizacijom društva. Ova stanja mogu uključivati visoke koncentracije aluminijuma u svakodnevnom životu.
Aluminijum predstavlja i druge zdravstvene rizike. Studije su pokazale da visok unos aluminijuma može biti štetan za neke pacijente s bolestima kostiju ili oštećenjem bubrega. Takođe smanjuje stopu rasta ljudskih moždanih ćelija.
Izbegavajte foliju prilikom kuvanja
S obzirom na sve ove dokazane rizike, važno je odrediti koncentraciju aluminijuma tokom kuvanja. Šerpe i ostalo posuđe skloni su oksidaciji, stvarajući inertni sloj koji sprečava ispiranje aluminijuma u hranu. Problem je u tome što kada ribate šerpe nakon kuvanja, taj se sloj istroši i aluminijum može prodreti u hranu. To se lako može izbeći: kad nabavite nove aluminijske posude, nekoliko puta u njima prokuvajte vodu dok podloga ne postane mat. To stvara prirodnu oksidaciju koja sprečava ispiranje.
Možda izgledaju lepše kada su izribane i sjajne, ali mat baza je bolja za vašu hranu i vaše zdravlje. Ali kuvanje hrane u foliji je druga priča. Aluminijumska folija je jednokratna i nećete moći stvoriti taj inertni sloj pre njene upotrebe.
Istraživanje je pokazalo da je izlivanje aluminijuma u hranu tokom procesa kuvanja hrane umotane u aluminijumsku foliju iznad dopuštene granice koju je postavila Svetska zdravstvena organizacija. Verovatnije je da će aluminijum iscuriti u hranu, i to na višim stepenima, u kiselim i tečnim rastvorima hrane poput soka od limuna i paradajza nego u onima koje sadrže alkohol ili so. Nivoi ispiranja još više rastu kada se začini dodaju hrani koja se kuva u aluminijumskoj foliji. Sve što je kiselo izaziva posebno agresivan proces koji otapa jedinjenja aluminijuma u hrani.
Ovo istraživanje sugeriše da aluminijumska folija ne bi trebalo da se koristi za kuvanje. Umesto toga, preporučuje se korištenje staklenog ili porculanskog posuđa kada pripremate pečena jela. Bezbedno je zamotati hladnu hranu u foliju, ali ne na duže vreme jer hrana ima rok trajanja i jer će aluminijum u foliji početi da curi u hranu u zavisnosti od sastojaka poput začina, piše Iflscience, a prenosi Net.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com