Sanseverija ili “svekrvin jezik” je jedna zaista je neverovatna sobna biljka koja se vrlo lako održava. Razlog što je čest izbor ljudi koji vole da oplemene svoj dom je i zbog toga što je skoro neuništiva, piše Agroklub.
Međutim, takođe je poželjna zbog svog uspravnog lišća koje se uklapa u skoro svaki kutak u domu – i u tradicionalno opremljenom i u moderno dekorisanom stanu.
Pripada porodici “Asparagaceae”, poreklom je iz tropskih krajeva Zapadne Afrike. Dobila je ime po princu od San Severa. U Evropi je postala popularna od 18. veka.
Održavanje
Ne treba je previše zalivati, jer je podložna truljenju. Prilikom zalivanja obratiti pažnju da voda za zalivanje ne dospe u središte biljke. Ako se voda zadržava u središtu biljnog busena izazvaće truljenje biljke. Zalivanje obaviti kada se zemlja u saksiji prosušila. Leti je zalivanje češće i obilnije, dok se zimi zalivanje smanjuje. Voda iz tanjirića ispod posude treba se izliti. Za zalivanje koristiti vodu sobne temperature.
Sanseverije se presađuju svake 2 do 3 godine u malo veće posude. Zemlja u koju sadimo sanseverije treba biti rastresita i propusna. Za sadnju koristiti pliće i šire saksije, jer imaju plitak koren.
Dobro rastu i u prostorijama koje imaju slabo osvetljenje. U tom slučaju će šare na listovima biti slabije izražene. U svetlim prostorijama sanseverije će cvetati. Njihovi cvetovi su mali i neugledni, ali imaju miris koji podseća na miris vanile.
Visoka vlažnost vazduha i zemlje ne odgovara ovim biljkama. Mogu se postaviti blizu radijatora, jer im ne smetaju manjak vlage i temperatura vazduha. Ne podnose direktnu sunčevu svetlost.
Tokom zime lončanice sa sanseverijama držati u prostoriji gde temperatura ne pada ispod 10°C. U prehladnoj prostoriji prestaje s rastom, teško se oporavlja i često propada. Optimalna temperatura tokom zime je od 14 do 16°C, a tokom leta od 18 do 25°C.
Ne treba je premeštati s jednog mesta na drugo, jer su sanseverije osetljive na pomeranje. Jednom mesečno potrebno je dodati gnojivo za zelene biljke.
Presađivanje i razmnožavanje sanseverija
Sanseverije se razmnožavaju deljenjem ili lisnim reznicama. Deljenje biljke je lakši i jednostavniji način razmnožavanja. Tokom proleća kada se presađuju biljke sanseverije možemo podeliti i na taj način razmnožiti.
Biljke se presađuju kada vidimo da im je posuda postala tesna. To je vidljivo kada biljka počne da se izdiže iz saksije i dolazi do ogoljavanja korijena. Da bi sprečili isušivanje korena biljka se presađuje u veću posudu. Posuda treba da bude samo malo veća, jer presađivanje u mnogo veću može dovesti do šoka i propadanja biljke.
Biljke pažljivo izvaditi iz posude i razdeliti korijen ako želimo da je razmnožimo. Na dno nove posude staviti drenažni sloj koji će osigurati oticanje suvišne vode. Koren sanseverije se postavi na sloj zemlje iznad drenažnog sloja, zatim prekriti završnim slojem zemlje i zaliti. Posudu s biljkom staviti na svetlo i toplo mesto. Ponovo je zaliti tek kad se zemlja prosuši.
Sanseverije sa žutim ivicama je preporučljivo razmnožavati deljenjem. Ako se razmnožavaju reznicama izgubiće žuti rub po kojem su prepoznatljive.
Za razmnožavanje reznicama uzeti najrazvijenije listove sanseverije. Mesnati deo i deo uz osnovu odrezati i odbaciti. Za razmnožavanje se koristi središnji deo lista. Ovaj deo se iseče na komade dužine od 5 do 7cm.
Na donjem delu svakog komada napraviti plitak isečak u obliku slova V. Isečak se pravi samo na donjoj strani i treba paziti da se ne okrene komad naopačke. Ako odsečeni komad okrenete naopačke i gornji deo zabodete u zemlju iz njega se neće razviti koren i nećete dobiti novu biljku. Izrezane komade ostavite da se malo osuše kako bi rane od reza zacelile.
Dovoljno je nekoliko sati da ih ostavimo da se prosuše. Pripremljene komade utisnuti u pripremljene posude koje smo ispunili peskovitim supstratom na dubinu do 2cm i zalijte vodom. Posudu držati u toploj prostoriji. Zemlja u posudi se ne sme skroz osušiti. Redovno zalivajte reznice. Nakon jednog do dva meseca iz reznica će se razviti nove biljke. Kada se formiraju 3 lista mlade biljčice se mogu presaditi u zasebne posude.
Benefit hlađenja i čišćenja vazduha
Ono što je važno istaknuti jeste da ova biljka proces fotosinteze obavlja noću umesto danju. Posledica ove neobične pojave jeste ispuštanje kiseonika i apsorbovanje ugljen-dioksida tokom noći, što poboljšava kvalitet vazduha u domu, a samim tim poboljšava i san.
Tokom vrelih dana kroz lišće ispušta vlagu u vazduh, što pruža prirodni efekt hlađenja.
Ali tu nije kraj njenim blagodetima. Ona ima mogućnost da upija toksine u vazduhu. Dokazano je da ova biljka uklanja nepoželjne hemijske materije koje emituju proizvodi za čišćenje, boje ili naještaj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com