Savremeno doba nameće čoveku neprekidnu žurbu. Treba izvršiti gomilu najrazličitijih poslovnih zadataka, neophodno je posvetiti se porodici, a uz sve to lepo je kada možemo da provedemo deo slobodnog vremena i sa prijateljima. Za dokolicu zaista ostane veoma malo mesta. Pri tom najpre zaboravimo sebe, svoje želje i potrebe, i retko kad dozvolimo sebi luksuz da samo sednemo i odmorimo se. Potom se, i dalje umorni i neispunjeni, "pod stresom", vraćamo na relaciju posao – porodica.
Stručnjaci kažu da je u takvim situacijama dobro ako imamo neki hobi i ako se povremeno bavimo njime. U mnoštvu najrazličitijih hobija mi vam predlažemo jedan u kojem do punog izražaja mogu doći vaš talenat i kreativnost – slikarstvo. Danas postoje različite slikarske tehnike (tempera, akvarel…), a mi vam predlažemo jednu od najzahtevnijih, ali i najzanimljivijih – ulje na platnu. Ipak, pre nego što otkrijete u sebi novog Pikasa, Rembranta ili Da Vinčija, ne bi bilo loše da se upoznate sa istorijatom ove tehnike i najosnovnijim podacima o njoj.
Slikanje uljem na platnu je proces nanošenja uljanih boja (pigmenata čiji je medijum ulje) na platno. Uljane boje su veoma postojane, a razlika između sveže i osušene boje skoro da i ne postoji, pa stoga ovu tehniku smatraju pogodnom za realistično slikanje. Pored ovog kvaliteta, uljana boja se i suši duže od tempere pa su za vreme slikanja moguće razne dorade, korekcije i slične intervencije.
Sačuvano je više dokumenata koji govore o tome da je između dvanaestog i četrnaestog veka ulje korišćeno ne samo u kombinaciji s temperom nego i kao samostalni medij za slikanje. Analize tehnike slikanja ikona dovode do zaključka da je i u kasnijem vizantijskom periodu uljani medijum kombinovan s temperom. Zasluga za pronalaženje ove tehnike pripisuje se braći Janu i Hubertu van Ajku, koji su živeli i radili početkom petnaestog veka. Mada je neporeciva njihova inovativna uloga u ovoj tehnici, podaci kojima danas raspolažemo govore nam da je tehnika korišćenja ulja kao medijuma bila poznata mnogo ranije, a do tehnike kakvu danas poznajemo ipak se došlo postupno.
Platno
Podloge za slikanje ovom tehnikom mogu biti različite; često su stare slike rađene na drvetu, ali uljanim bojama može se raditi i na zidu. Ipak, zbog lakoće manipulisanja (relativno mala težina platna, bez obzira na format), kao i cene materijala, izrade i preparature za impregnaciju, platno je postalo najprimerenija podloga za ovu tehniku.
Slikarska platna su obično tkana od dužih vlakana kako bi bila otpornija na napone, a poželjno je da budu jednako rastegljiva i po potki i po osnovi. Najdužu istoriju imaju lanena platna i platna od konoplje, a veliku ulogu u uljanom slikarstvu odigrala su i pamučna platna i platna od jute.
Ram za zatezanje platna
Ram na kojem zatežemo platno (blind ram) mora biti napravljen sečenjem sve četiri letve iz iste daske. Preporučljivo je da to bude dobro prosušena jelovina bez čvorova i tragova smole. S unutrašnje strane rama zglobovi imaju proreze u koje se umetnu kajle, drveni trouglovi od bukovog ili hrastovog drveta. Na ovaj način spojen ram može da se raširi ili skupi za najmanje pola centimetra, a kada se postigne željena dužina i širina, uglovi se privremeno imobilišu dopola ukucanim ekserima. Kada se platno postavi i zategne tako da svojim naponom održava sve četiri strane pod pravim uglom, ekseri se uklone. Letve rama su profilisane, iskošene prema unutrašnjoj strani okvira kako bi se izbeglo lepljenje platna za drvo.
Sledeći put ćemo nešto reći o zatezanju platna i impregnaciji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com